Kako stres sabotira gubljenje kilograma

Stres se godinama unazad navodi kao jedan od najvećih problema današnjice – svi smo čuli za psihosomatske bolesti i sve ostale negativne posledice koje ostavlja velika količina stresa.
Istraživanja pokazuju da pored svega, stres ima jako veliki uticaj i na probleme sa kilogramima.

Da bismo shvatili kako sve funkcioniše, važno je da znamo šta je to zapravo stres i koji je njegov mehanizam.

Stres je skup nespecifičnih reakcija čovekovog organizma na štetne faktore iz radnog i životnog okruženja. Štetni faktori iz čovekovog okruženja aktiviraju adaptacioni mehanizam u organizmu kako bi se organizam zaštitio uspostavljanjem ravnoteže sa sredinom.

Pored brojnih psiholoških faktora koji uzrokuju stres, bitno je pomenuti i one fizičke kojih često nismo svesni ili im umanjujemo važnost. Loš san na primer je jedan od najvećih stresora, a većina ljudi ne spava dovoljno, niti se trudi da to promeni.

Kako telo reaguje na stres?

Kada telo doživi stres, oslobađa se kortizol, hormon nadbubrežne žlezde i takozvani hormon stresa.
Kortizol je takođe dnevni hormon, što znači da bi nivo kortizola trebalo da dosegne vrhunac ujutru (da nam daje energiju) i da se tokom dana polako spušta, tako da noću lako zaspimo. U osnovi, kortizol je hormon energije i budnosti. U normalnom ciklusu kortizola, kortizol, u odsustvu insulina, pomaže sagorevanje masti zajedno sa hormonom rasta ujutru.

Međutim, većina ljudi zapravo nema normalan ciklus kortizola. Kada ujutru bez kafe ne funkcionišete, znači da je nivo kortizola niži nego što bi trebalo da bude.
Još jedan od znakova poremećenog ciklusa kortizola jeste nalet energije uveče.
Tako se vrlo lako upada u začarani krug – imate problem sa spavanjem, kasno ležete i ujutru se budite umorni.

Kako kortizol utiče na mršavljenje?

Osnovni zadatak koritzola je da pruži potrebnu energiju kada organizam oseti da je u opasnosti.
U davnim vremenima, stres je bio akutna situacija dok je danas većina ljudi konstantno pod stresom.

KORTIZOL SMANJUJE RESPONZIVNOST ĆELIJA

Kortizol, pre svega utiče na receptore drugih hormona čineći ćelije manje reaktivnim na njihove signale. Npr., kod dijabetesa tipa II postoji dovoljna količina insulina, ali ćelije ne mogu da ga “pročitaju”. Ovo se naziva insulinska otpornost, a početak insulinske rezistencije obično dovodi do dijabetesa ukoliko se ne povede računa o ishrani i fizičkoj aktivnosti.

Leptin je još jedan hormon koji igra ključnu ulogu u gubitku težine. On se oslobađa iz masnih ćelija i deluje kao termostat za merenje koliko masti imate i koliko brzo ih gubite. Kada su nivoi leptina visoki i mozak može da pročita signal, osećate se sitim i ne prejedate se. Ako mozak ne može da pročita signal, stalno se osećate gladnim. Generalno, ko ima insulinsku rezistenciju, takođe ima i otpornost na leptin.

Ukoliko ste konstantno pod stresom i lučite previše kortizola, on negativno utiče na receptore i za insulin i za leptin. Ako organizam ne može da pročita signale za insulin, mast ostaje u ćeliji. S druge strane, ako ne pročita signale za leptin, konstantno osećate glad.

KORTIZOL POJAČAVA ZAPALJENJE

U telu postoje različite vrste masti koje različito reaguju.
Mast ispod kože je subkutana mast, a mast koja okružuje unutrašnje organe je viscelarna mast.
Naše telo čuva više viscelarnih masti kada smo pod stresom na šta posebno treba da obrate pažnju ljudi koji se goje u predelu stomaka.
Svakako, viscelarna mast je daleko opasnija od subkutane jer okružuje naše organe što može dovesti do njihovog oštećenja i zapaljenja.

KORTIZOL NEGATIVNO UTIČE NA REGULACIJU HORMONA GLADI

Leptin, kao što sam već pomenula, pomaže u kontroli apetita. Kada smo preterano pod stresom, nivo leptina pada i mi postajemo gladniji. “Grovling Ghrelin” je hormon koji se oslobađa svaki put kada osetimo glad.

Kombinacija niže količine leptina i više količine grelina izaziva ljude da previše jedu. Ova kombinacija hormona, tera nas da unosimo ugljene hidrate jer nam treba brzo oslobađanje šećera kako bismo snizili nivo kortizola.

Ovo može postati još jedan začarani ciklus, jer visoki šećer u krvi uzrokuje insulin, nakon čega obično sledi oštar pad šećera u krvi. Taj pad šećera u krvi izaziva telo da oslobodi kortizol kako bi stabilizovao šećer u krvi. Zatim povećanje kortizola povećava hormone gladi (naročito Grelin), tako da nam se ponovo jede nešto slatko i idemo u krug.

Znam da sve ovo zvuči strašno i nesavladivo, ali ne mora da bude 🙂 Iz ovog začaranog kruga je moguće izađi, a kako drugačije ako ne zdravim načinom života.

REGULIŠITE SAN

Za početak, spavajte redovno, trudite se da ležete do 10 – 11 i spavajte minimum 7 – 8 sati. Znam da će mnogi reći da nemaju vremena, ali neka vam to postane prioritet. Na kraju će vam se višestruko isplatiti jer ćete sve dnevne obaveze lakše i bolje savladavati.

NAUČITE DA SE OPUSTITE

U toku dana, pronađite nekoliko minuta da se opustite i samo dišete duboko. To će vam pomoći da se oslobodite nagomilanog stresa.

 

BUDITE FIZIČKI AKTIVNI

Fizička aktivnost pomaže u borbi protiv stresa, a ujedno povoljno utiče na receptore za leptin i insulin. Računa se i šetnja, šta god vam prija.

 

HRANITE SE ZDRAVO

Najbolji način da regulišete šećer u krvi jeste da u trenucima napada gladi uvek pored sebe imate zdrave grickalice na taj način prekinete začarani krug. Mislim da nema potrebe da pričam o svim blagodetima zdrave ishrane 🙂

 

VODITE DNEVNIK ZAHVALNOSTI

Istraživanja su pokazala da kada stavimo fokus na zahvalnost, nivo stresa u organizmu se smanjuje. To svakako ima logike i zato je bitno da izgradimo navike koje će nam pomoći da “automatski” radimo stvari koje nas opuštaju, umesto da dodatno stresiramo svoj organizam na bilo koj način.

Nadam se da vam je ovaj tekst značio i da ste shvatili koliko je i psihičko zdravlje važno i da ga nikako ne treba zanemarivati.

Da li jedete kada ste pod stresom ili koristite druge načine za snižavanje stresa? Koje? 🙂

 

Uživajte do narednog čitanja

Nada 🙂 

About The Author

Leave a Reply

Your email address will not be published.