Koliko znate o tome šta treba da jedete kako biste smršali? Ukoliko ste prosečna žena, verujem da je odgovor DOSTA. Međutim, koliko znate o poremećajima u ishrani? Sigurna sam manje nego o samoj ishrani, a istraživanja pokazuju da su nažalost, u porastu.
Ipak, o njima se puno ne priča, a oni koji ih imaju se osećaju usamljeni, ne znajući koliko drugih ljudi se bori sa istim.

Iz tog razloga ću narednih nekoliko tekstova upravo posvetiti poremećajima u ishrani. Čak i ukoliko se sami ne borite sa nekim od njih, pročitajte, nikada ne znate kome možete pomoći samo time što razumete.


Iz pomenutih razloga, nije lako pričati sa drugima o svom problemu. Usled nerazumevanja, osoba može naići na osudu, prenošenje odgovornosti, ublažavanje problema, “tešenje” na pogrešan način… Ipak, traženje pomoći jeste prvi i osnovni korak ka izlečenju. Sam oporavak može biti dug i mukotrpan proces, pa nije ni čudo što je teško uopšte ući u proces. Zahteva posvećenost, strpljenje, upornost, otvorenost za ne tako prijatne emocije… Sve ono što bismo najradije izbegli.

Međutim, treba imati u vidu da su to samo koraci koji vode ka izlečenju, koliko god neprijatni bili u tom trenutku.

Pa da vidimo, koje to neprijatne stvari su deo procesa izlečenja svakog poremećaja u ishrani…

EMOCIJE

Suočavanje sa neprijatnim emocijama nikada nije prijatno, a kada bežanje od toga pređe u naviku, eto problema. Nije tajna koliko ljudi zapravo jede na emotivnoj bazi, ali nije uvek lako detektovati takvo ponašanje.

Čak i kad se detektuje, prosto je primamljivo jer prejedanje predstavlja neki vid zaštite. Koliko puta ste jeli kada ste bili tužni ili uznemireni?
Hrana je ta na koju se fokusirate dok osnovni problem ostaje u pozadini makar za to vreme dok jedete. Praktično, hrana je da koja vas odvlači od svega neprijatnog što ne želite da iskusite.

Problem nastaje kada to postane obrazac ponašanja, a vi u potpunosti izgubite kontakt sa svojim emocijama. Koliko god neprijatno bilo, sasvim je prirodno i poželjno da osećate širok spektar emocija poput tuge, besa, straha, gađenja, radosti, uzbuđenja… Emocije su tu da nam pokažu gde smo sada, ali i gde treba da krenemo, pa je jasno zašto je problem kada naš emotivni kompas prestane da radi.

Zato je jako važno da znate da prepoznajete svoje emocije i ne bežite od njih, koliko god zastrašujuće izgledale. Stručna podrška je u ovakvim situacijama jako važna jer će vam upravo psihoterapeut pomoći da prepoznajete svoje reakcije, ali vas i naučiti kako da se sa njima na najbolji način nosite.

Zašto baš stručnjak, a ne bliske osobe? Podrška bliskih ljudi je svakako važna, ali nam oni ponekad ne mogu pomoći u potpunosti.

Terapeut je tu da osobu bezuslovno prihvati i pruži podršku, ali i zađe u neke dublje stvari i emocije od kojih osoba potencijalno beži.

Evo šta možete sami.
Kako se osećate kada žudite za hranom?
Gde se nalazi taj osećaj?
Nemojte osuđivati, nemojte mozgati, samo prosto osetite gde je fizička senzacija u tom trenutku.
Jako je važno da ne osuđujete sebe kako biste mogli da se povežete sa emocijama koje doživljavate, a ne da ih hranom zamaskirate.


KOLIKO VERUJEŠ SVOM TELU?

Osobe koje imaju poremećaj u ishrani, nisu najbolje povezane sa svojim telom. Kako to mislim? Prosto ne čuju ili ne prepoznaju signale koje im telo šalje. Čak i kada prepoznaju, ne veruju mu!
Kada osete glad, pitaju se da li je u redu da jedu.
Kada im se jede određena hrana, biraju neku drugu verujući da oni znaju bolje od toga što im telo upućuje.
Kompletan oporavak se ne svodi samo na saniraje simptoma i vraćanje odnosno gubitak telesne mase već pre svega na ponovno učenje dobre komunikacije tela, misli i emocija.

To je svakako u teoriji lakše nego u praksi.
Lakše je slepo pratiti plan ishrane, nego naučiti da slušaš svoje telo.
Ipak, lakše ne znači i bolje.
Lakše znači kratkoročnije.
Lakše znači ponovno vraćanje problema.

Upamtite sledeću stvar: koliko god osećate da ste duboko u problemu, znajte da imate šansu da se izlečite i da nije kasno da potražite pomoć.

Šta možete sami da uradite?

Kada sledeći put ogladnite, zastanite. Koga slušate? Šta vam se jede?
Kakve su vaše misli u vezi te hrane?
Da li namirnice delite na zdrave i nezdrave i strogo ih kategorišete?

Porazgovarajte sa sobom i otkrijte sopstvene obrasce razmišljanja i ponašanja kako biste adekvatno odgovorili na njih.



SIMPTOMI MOŽDA NEĆE ZAUVEK NESTATI

Proces izlečenja poremećaja u ishrani ne znači da će simptomi zauvek nestati. Štaviše, vrlo verovatno će se u nekom trenutku opet javiti impuls za starim ponašanjem. Neće se to tek tako izbrisati.

Ali postoji nešto važno što će se desiti. Naučićete drugačije da reagujete na imupls. Čak i kad je tu, znaćete šta da radite sa njim, kako da se odnosite prema njemu.

Zato će vremenom postati sve manje strašno i kada se simptomi javljaju. Situacija će biti možda ista, ali vaša percepcija neće jer ćete znati šta da radite. I što više puta se to desi, simptomi će biti sve blaži i blaži.

Ukoliko vam se to dešava, utešite sebe. Ne budite prestrogi već nežni i puni podrške kao što biste bili prema nekom koga volite. Znajte da je ponovno javljanje simptoma sasvim normalno i očekivano.

USPONI I PADOVI

Svaki proces se sastoji od uspona i padova, ni poremećaji u ishrani se u tome ne razlikuju. Biće trenutaka kada sve ide sjajno i onih kada posustajete. To možda čini stvari težim, ali ne menja činjenicu da se do rezultata može doći.

Ne stidite se da potražite pomoć već budite ponosni na sebe što ste sami uvideli da vam je potrebna. Nije sramota rešavati problem, mnogo je gore praviti se da ne postoji. I koliko god bilo teško, uz pravu podršku će sve biti lakše.

Suočavanje sa sopstvenim strahovima i problemima nikada nije lako, ali je rezultat apsolutno vredan toga. Ne ustručavajte se već povratite kontrolu nad svojim životom onako kako zaslužujete. I upamtite, vi ste mnogo više od bilo kog poremećaja. Ne dozvolite da vas on definiše. Delite iskustva sa drugima i budite zajedno u tome. Ja vam držim plačeve! 🙂








NADA FITT PLAN ISHRANE