Cilj mog pisanja o poremećajima u ishrani jeste da podstakne osobe da potraže pomoć i duboko verujem da informisanje o temi može puno pomoći u tome. Ne samo osobi koja se bori sa poremećajem već i okolini, da bolje razumeju suštinu i pravu prirodu poremećaja bez osuđujućih komentara koji ne čine dobro nikome.

LJUDI BIRAJU DA IMAJU BULIMIJU



Jedan od najčešćih i najopasnijih mitova zbog kojih su osobe sa bulimijom često na stubu srama zbog svojih izbora. Da li bi iko zaista odabrao bolest?
Posledica ovakvog stava jeste svaljivanje krivice na osobu koja se već bori sa nečim ozbiljnim i takav “dodatak” joj nikako nije potreban. Upravo iz tog razloga se često izoluju i potpuno povlače u sebe kako ne bi dolazili u situacije da ih neko optužuje zbog nečega nad čim nemaju kontrolu.

Uzroci bulimije naravno nisu isti kod svakog, ali su suštinski kombinacija bioloških i socijalnih uzroka. Anoreksija i bulimija su genetski poremećaji, a određene okolnosti mogu podstaći njihovo ispoljavanje.
Imati gen ne znači i neminovnu bolest, ali gen u kombinaciji sa drugim faktorima znači upravo to.

Mediji i ideal lepote takođe imaju jak uticaj na tinejdžere kod kojih se poremećaji u ishrani najčešće i razvijaju.

Poenta razrešavanja ovog mita jeste smanjenje izolacije osobe sa bulimijom, manje osude i više podrške od strane drugih ljudi.


BULIMIJA NIJE OPASNA

Upravo suprotno! Bez adekvatnog tretmana i lečenja, posledice bulimije mogu biti fatalne i molim vas da ne umanjujete ozbiljnost situacije. Isto važi i za anoreksiju. Nedostatak hrane i konstantno izgladnjivanje mogu dovesti do poremećaja rada svih vitalnih organa, tako da je fizičko zdravlje zaista ugroženo.

Takođe, kako je bulimija pre svega psihički poremećaj, može se javiti u kombinaciji sa nekim drugim, što dodatno otežava uspešnost tretmana. Depresija, anksioznost i sl. mogu biti posledice borbe sa bulimijom i zato je jako važno što pre potražiti pomoć jer to dobrom preventivom možete izbeći.

NEMA OPASNOSTI UKOLIKO OSOBA NIJE PREMRŠAVA

Osobe sa bulimijom uopšte ni ne moraju biti mršave. Štaviše, bulimija je češća kod onih sa normalnom kilažom ili čak viškom kilograma.
Malo toga možete zaključiti samo na osnovu fizičkog izgleda, dobijanje informacija direktno od osobe je od suštinskog značaja.
Što se pre javi na tretman, manje su posledice i veće šanse za izlečenjem.

Ključ kod bulimije je odnos prema hrani, a ne sam broj kilograma.


SAMO ŽENE IMAJU BULIMIJU



Tačno je da se bulimija češće javlja kod žena, ali je netačno da je nema među muškarcima. I oni su podložni svim uticajima koje sam navela za žene, tako da se i poremećaji u ishrani javljaju i kod njih.

Još jedna važna stavka koju treba menjati jeste to što se muškarci znatno teže opredeljuju da potraže pomoć kada imaju poremećaj u ishrani nego što to čine žene.

BULIMIJA SE LAKO LEČI I BEZ STRUČNE POMOĆI



Problem koji se kod bulimije javlja sa hranom je zapravo samo simptom, uzrok je mnogo, mnogo dublje. Upravo zato ga nije moguće tek tako ni otkriti, a kamoli izlečiti. Sam tretman se i fokusira na mentalno zdravlje i potencijalne okidače bulimije, a ne samo na ishranu.

Da bi došlo do trajnog izlečenja, neophodno je javiti se stručnjaku i biti uporan i dosledan tokom tretmana.

Nadam se da ste danas nešto novo naučili o bulimiji i da ćete to na bilo koji način podeliti sa drugima. Jako je važno da kao nacija pomognemo onima kojima je pomoć potrebna, posebno kada znamo koliki uticaj imaju mediji na ovakav tip poremećaja. Nemojmo da dozvolimo da se neko zbog netačnih informacija i sumanutih mitova ne ustručava da potraži pomoć i oseća krivicu zbog onoga sa čime se bori.








NADA FITT PLAN ISHRANE