Ishrana 23.09.2020.

5 saveta da razlikujete stvarni osećaj gladi od svih ostalih razloga zbog kojih jedete

Kada govorimo o vezi između gladi i jedenja, možemo reći da je veza uzročna. 😊
Ipak, činjenica je da ne jedemo samo kada smo gladni, već i u drugim situacijama koje nemaju puno veze sa našim fizičkim stanjem.

Neki od najčešćih primera su:

* proslave sa puno hrane
* dosada
* stresni događaji
* „da ne ostane u tanjiru“
* grickanje usput jer nam se nađe pred očima
* nakon što na društvenim mrežama vidimo nešto ukusno
* neko nas je ponudio nečim i ne želimo da odbijemo…

I tako dalje. Ovo su samo neke od situacija i jako česti uzroci gojaznosti.

Upravo zato, današnji post posvećujem kontroli apetita i što manjoj zastupljenosti prejedanja. 😊

GLAD ILI…?

Glad ili nedostatak svesti o uzroku zbog kog jedemo? Često smo svesni situacija u kojima posežemo za hranom (dosada npr.), ali nekada i glad koja nije fizičkog uzroka, stvara fizički osećaj koji se vrlo lako pomeša sa stvarnim osećajem gladi. Zbog toga je jako važno da naučite da razlikujete te senzacije, u suprotnom možete imati dugoročne, negativne posledice.

Svakako, sasvim je normalno ponekad pojesti više iz svih navedenih razloga, ali je problem kada to postane automatski obrazac ponašanja zbog kog gubite kontrolu i koji na više načina negativno utiču na vas, vaše celokupno zdravstveno stanje, a i fizički izgled.

Kako bismo neku naviku promenili, korisno je da je izanaliziramo, da vidimo odakle dolazi, kada se najčešće i zbog čega javlja, pa ćemo uz to pronaći idealan način da u momentu dešavanja izađemo na kraj sa tim.

Evo nekih predloga koji vam mogu pomoći da naučite da bolje oslušnete svoj apetit.

ZAŠTO JEDETE?

Prvo, možda i osnovno pitanje bi bilo ZAŠTO JEDETE?

Iako odgovor zvuči logično… Često nije. Ukoliko jedete samo zato što ste navikli da jedete u to vreme, zapitajte se zbog čega to radite i da li vam takav način ishrane koristi.

To što ste negde pročitali da neko doručkuje čim se probudi, ne znači da tako morate i vi.
Nije dobro da pregladnite i onda pojedete previše, ali aposlutno možete sačekati da ogladnite, pa tek onda doručkujete umesto da jedete samo zato što je neko rekao da tako treba.

Tajming obroka je zanemarljiv, važno je da vama prija.

DA LI VAM SE JEDE ILI STE GLADNI?

Ovaj trik vam može biti od velike koristi, samo istrajte u primeni neko vreme. 😊 Kada osetite da vam se jede čokolada ili nešto tog tipa što volite, a nije nutritivno kvalitetno, i zaista imate osećaj da ste gladni, zapitajte se sledeće: Da li bi mi sada bilo u redu da pojedem parče mesa i grilovanog povrća?

Ukoliko je vaš odgovor da, verovatno ste zaista gladni. Ukoliko je pak odgovor ne… Možda je bolje da preskočite ili uzmete kockicu – dve. 😊

NE PRATITE BROJKE PRESTROGO

Ukoliko po vašim izračunatim makornutrijentima piše da treba da pojedete toliko i toliko proteina npr., to apsolutno ne znači da treba na silu da jedete kada niste gladni samo da biste postigli tu brojku.

Nekog drugog dana će vam se jesti više, pa ćete nadoknaditi i ako već pratite brojke, bolje je da to radite na nedeljnom nivou nego na dnevnom. Šta to znači?

Nedeljni balans je važniji, što znači da ukoliko su vaše dnevne potrebe 1500 kcal, možete danas pojesti 1200 kcal, a sutra 1800 kcal i opet ćete biti na istom. A sigurno će vam se nekog dana jesti više, nekog manje. 🙂

JEDITE SPORIJE

U toku samog obroka, može se desiti da budete siti, a da to ni ne osetite jer jedete prebrzo. Mnogo je pametnije da jedete svesno i polako, umesto da automatski žvaćete i gutate hranu, a sitost osetite tek onda kada više ne možete da dišete. 😊

PORCIJU ODREĐUJETE VI, A NE VELIČINA TANJIRA

Ovo posebno važi za restorane koji danas imaju jako velike porcije, a puno ljudi je sklono tome da pojedete sve iz tanjira, čak iako osećaju da su potpuno siti.

Bolje je i da ostavite hranu za posle u kućnim uslovima, za poneti u restoranskim, nego da je jedete na silu. Ili prosto zamolite za pola porcije, pa ćete lako dodati ukoliko vam bude bilo potrebno.

Jedan od najvažnijih zadataka intuitivne ishrane jeste praćenje svog apetita i signala našeg organizma.
Mnogi pogrešno misle da jesti intuitivno znači „Jedi sve što ti se jede“, pa pomisle kako će svakog dana jesti po kesicu čipsa i ko zna koliko čokolade jer im se to jede.

Ali ne, upravo suprotno. Cilj intuitivne ishrane je da se uvežba praćenje signala poput pravog osećaja gladi i sitosti, a ne zadovoljenja želja hranom koja nastaju iz dosade i/ili nekih drugih potreba koje nemaju veze sa fizičkom glađu.
Iako bi ovo prirodno trebalo da osećamo, baš kao što deca osećaju, godine loših navika dovedu do toga da moramo ponovo da se učimo. 🙂

Uživajte do narednog čitanja,

Nada. 😊

FITT Individualan plan ishrane uz koji najlakše i najefikasnije stižeš do željenih rezultata.

Ne savetujem vas kako da gladujete ili izbacujete liste namirnica iz ishrane, ne učim vas da kupujete šejkove ili preparate da biste postigli željeni izgled. Ne učim vas da je hrana zdrava ili nezdrava, kao ni dobra ili loša.

Učimo kako da na osnovu ličnih potreba, želja i ukusa sami sebi u budućnosti kreirate idealne obroke i vodite svoju ishranu na način na koji se najbolje uklapa u vaše potrebe.