Kada se emocionalno prejedanje osvesti, obično je već prošlo dosta vremena. U početku sve deluje kao posledica dosade ili pak zabave i nema nekih velikih posledica. Međutim, kako vreme odmiče, sve više shvatate da ozbiljno gubite kontrolu nad svojom ishranom i problem postaje sve veći.

Loša vest je da ovo ne treba zanemariti i na tome treba raditi, a dobra je da apsolutno možete izaći iz začaranog kruga, samo ako se dovoljno potrudite.

Neću zalaziti u deo koji treba da radi stručno lice (psihijatar/psiholog/psihoterapeut), ukoliko osećate da vam treba takva vrsta pomoći, moj najiskreniji savet je da je potražite. Baš to bi mogao biti vaš glavni korak u rešavanju problema, važniji čak i od nutricioniste i trenera. Kada znate da sve potiče iz glave, na njoj prvo treba i raditi. 🙂

Saveti koje ću vam danas dati su prilično univerzalni, neki će vam možda pomoći, neki neće, to je individualno, ali vam svakako neće naškoditi.

Da li vam se dešava da stalno jedete s nogu i da sednete za sto tek kada pregladnite? Da li imate naviku da grickate čim dođete s posla? Da li se prejedate ispred televizora dok gledate omiljenu seriju? Ili kada ste ljuti, nervozni, tužni…?
Ponekad nam sitnice promiču tako što ne povežemo izvor sa ponašanjem, a ja želim da vam pomognem da to osvestite.

UKLONITE HRANU KOJA VAS IZAZIVA

Sigurna sam da, kao i svi mi, imate hranu koja je posebno izazovna i sa kojom se najlakše prejedete. Obično su to slatkiši, grickalice, peciva… Retko ko ima takvu žudnju za povrćem recimo. Mada, nema pravila, važno je samo da osvestite koja hrana je baš za vas okidač. Prvi korak je jako jednostavan: prestanite da kupujete tu hranu! Naravno, to ne znači da više nikada nećete jesti slatkiše, ali isto tako ne morate to raditi ni svakoga dana. Neće vam ni to smetati ukoliko ste i dalje u kalorijskom balansu/deficitu, ali je problem što tada i nesvesno posežete za njima čak i kada vam ne bi pali na pamet da ih niste kupili. Da li biste zaista u ponoć izašli do marketa da kupite čokoladu? A da li biste joj odoleli da celog dana stoji na stolu?

2. ZAŠTO JEDETE?


Pre nego što bilo šta u toku dana pojedete, postavite sebi pitanje ZAŠTO OVO SADA JEDEM? Da li ste stvarno gladni ili žudite za određenom namirnicom? Da li će vam to skrenuti misli sa nečeg drugog? Da li se hranom tešite?
Sasvim je u redu da se ponekad utešite sladoledom ili uzmete da grickate uz seriju, ali kada ste apsolutno svesni toga i kada se ne ponavlja bez vaše kontrole. Često klijentima na početku saradnje kažem da zapisuju sve što pojedu tokom dana i uvek se iznenade koliko pojedu onako usput i iz navike ili drugog razloga koji nema veze sa fizičkom glađu.

3. BUDITE BLAGI PREMA SEBI


Hrana često izaziva osećaj krivice kod ljudi iako je to samo – hrana. Desiće vam se da “pogrešite”, da se prejedete, da odaberete ono za šta znate da je loše za vas… Ljudi ste. Nije potrebno da uvek budete savršeni i postujete sva pravila. Dovoljno je da to radite većinu vremena, a za ostatak istog se potrudite da razgovarate sa sobom baš kao što biste sa nekim koga volite. Sigurna sam da tom nekom ne biste nabacivali krivicu i osuđivali ga konstantno.

4. IZBACITE OGRANIČENJA

Koliko god paradoksalno zvučalo, što manje ograničenja sebi postavite, to ćete imati manju potrebu za njima. Ne kaže se džabe da je zabranjeno najslađe. 🙂 Isti princip važi i kada je hrana u pitanju, mada verujem da to već dobro znate. Prestanite da hranu delite na dobru i lošu, to je na kraju dana samo hrana koja nema baš nikakve veze sa vašim moralom.

Svakako da treba da se trudite da jedete što više nutritivno kvalitetne hrane, ali to ne znači da sve ostalo za vas zauvek prestaje da postoji.

5. BUDITE STRPLJIVI

Sigurna sam da niste za nekoliko dana počeli nekontrolisano da jedete, pa tako neće za nekoliko dana sve nestati. Da bi promena bila prava i dugoročna, neophodno je da prođete kroz čitav proces. On je nekad naporan i monoton, ali ne postoji kraći (a ni bolji) put. Ne očekujte instant rezultate već poradite na svom strpljenju, a kada se desi da se prejedete – samo nastavite dalje! 🙂

6. HRANA NIJE NI KAZNA NI NAGRADA

A vi niste ni dobri ni loši u odnosu na to šta jedete. Stalno ponavljam ovo, ali mi je jako važno da razumete jer mnogi poremećaji u ishrani potiču upravo odavde. Bilo da je to prejedanje ili izgadnjivanje, oba utiču na psihu daleko više nego što je većina ljudi svesna. Nemojte sebe kažnjavati zato što ste pojeli bilo šta. Ukoliko vam nešto ne prija, promenite, ali sve sa pozicije ljubavi prema sebi i želje da se osećate bolje umesto da se ubijate u pojam jer ste “grešni”.


7. KOJI SU VAŠI OKIDAČI?


Da bi sve napisano imalo smisla i zaista funkcionisalo, jako je važno da znate svoje okidače i svoje reakcije. Šta vas podstiče na određeno ponašanje koje vam se ne dopada?
Da li tačno znate kada ćete se uznemiriti po pitanju hrane?
Kada osetite da nemate kontrolu? Kakav je to osećaj? Kakve misli vam se motaju po glavi?

Kada sastavite takav spisak, sledeći korak je definisanje onoga što možete da uradite po top pitanju.

I onda se ponovo vratite na 1.korak u tekstu.

Ja vam držim palčeve i verujem u vas. 🙂

I nikada ne zaboravite da nije sramota da potražite podršku. Ne mora to biti stručno lice ukoliko vam je to previše i smatrate da je nepotrebno, podrška vam mogu biti bliski ljudi koji znaju kroz šta prolazite. Ukoliko pak ne znaku ili prosto ne razumeju, objasnite im. Ne reaguju svi isto i njihov pogled na istu situaciju može biti potpuno drugačiji od vašeg. Zamolite ih da vas saslušaju i recite im kakva podrška bi vam značila.

Ponekad je to samo razgovor, ponekad podrška u smilu porodične kupovine zdravije hrane… Sami ćete već znati šta će vam najviše značiti.

Drugi to ne mogu znati umesto vas. 😉

NADA FITT PLAN ISHRANE