Toliko govorimo o stvarima koje treba ili ne treba da radimo, da često zaboravimo na reči i rečenice koje govorimo sebi. To je važno uvek, pa i po pitanju mršavljenja. Te sitnice na koje ne obraćate pažnju mogu značajno uticati na vaš napredak odnosno na način razmišljanja koji diktira vaše ponašanje.

Sada ćete videti na šta tačno mislim i koje rečenice bi trebalo da pokušate da izbacite iz svog rečnika. 🙂



“OD PONEDELJKA KREĆEM NA DIJETU”


Ovo praktično znači da ćete isključiti sve što sada radite kako biste bili na dijeti. Ideja podržava podelu na crno i belo, ali u realnosti to ne funkcioniše baš tako. Čak i kada ste na režimu za mršavljenje, kada vodite računa o svojoj ishrani, biće dana kada ćete imati i želju i potrebu da jedete više i nutritivno nekvalitetnije namirnice i tako dalje. Ukoliko budete čekali momenat da vam crno i belo pristup postane normalan i da u njemu uživate, konstantno ćete se vrteti u krug sa rečenicom “Od ponedeljka krećem na dijetu”.
Znate li ikoga ko se pravilno hrani i održava svoju kilažu, a da izgovara ovu rečenicu?
Zapazite sledeći put kod koga je ona najčešća i da li to isto i vi želite za sebe. 🙂


“JEŠĆU ISKLJUČIVO ZDRAVU HRANU”


Ili još gore, “čistu” hranu… Mnogo puta sam ponovila i ponoviću, ne postoji “čista” i “prljava” hrana, zdrava i nezdrava hrana, postoji samo nutritivno bogata i nutritivno siromašna.
Da li će biti zdrava ili nezdrava, zavisi isključivo od konkteksta
Da li ima smisla jesti isključivo nutritivno najbogatiju hranu, ako uz to razvijete poremećaj u ishrani (ortoreksiju) koja predstavlja opsesiju “čistom” hranom?
Isto tako, ukoliko većinu vaše ishrane čini nutritivno kvalitetna hrana, za vas poneki hamburger i pomfrit s vremena na vreme apsolutno neće biti nezdravi.
Ne da nema potrebe, već nije ni dobro da krećete sa idejom da zauvek sebi uskraćujete nešto u čemu uživate samo da biste jeli isključivo najzdraviju hranu. Veća je verovatnoća da zbog toga nećete ni početi jer ćete čekati momenat da vam postane u redu da određene stvari više nikada ne jedete. A to se neće desiti nikada kada sebi nešto zabranjujete. 🙂



“OVA HRANA JE DOBRA, A OVA JE LOŠA”


Slično kao prethodna stavka, ali sa dodatkom moralnih atributa hrani. Problem sa kategorizacijom hrane u ovom slučaju je taj što se identifikujete sa time kako se hranite i kategorišete sebe kao dobrog i lošeg u odnosu na to. Niste ni bolji ni gori zbog odabira hrane i ne dozvolite da vas ubede u to.

“IDEM NA DETOKS”


Detoks je suštinski najpoželjniji onima koji žele brza rešenja i nešto što će ih instant osloboditi “otrova” nakon što su jeli šta god su želeli. Čak i kada zanemarimo činjenicu da takav detoks uopšte ne postoji, problem je u samoj želji za nečim što će instant rešiti problem.

Pravilna ishrana zahteva strpljenje i istrajnost, a ne brza rešenja.


“IZBACIĆU UGLJENE HIDRATE KAKO BIH SMRŠALA”


Ukoliko mislite na namirnice poput klasičnih slatkiša i slatkih varijanti brze hrane, podržavam da smanjite njihov unos kako biste lakše bili u kalorijskom deficitu i u isto vreme unosili potrebne makro i mikronutrijente.
Ali, ne postoji apsolutno nijedan razlog da izbacite ugljene hidrate iz ishrane. Mnogo je pametnije da birate one koji su bolji po vas poput integralnih žitarica, voća, povrća bogatog ugljenim hidratima i tako dalje.
Sa druge strane, čak i jogurt, mleko, pa i povrće sadrže ugljene hidrate, tako da ih ni tada suštinski ne izbacujete, samo je u njima manja količina.
Ali kao što rekoh, nema potrebe da izbacujete ugljene hidrate. 🙂

Slatkiši bez griže savesti? 😉

Nijedan slatkiš ne bi trebalo da izaziva grižu savesti u vama , ali postoji
rešenje za sve one koji bi da uživaju u slatkom ukusu bez suvišnih kalorija.
Pogađate, govorim o nekalorijskim zaslađivačima koji vam omogućavaju upravo to.
Ukoliko se plašite aspartama koji se najčešće koristi, nemate razloga za to. On se sastoji se od dve prirodne aminokiseline, fenilalanina i aspartata i zvanično je odobren za korišćenje nakon dugogodišnjih naučnih istraživanja.


KADA (NE) KORISTITI NEKALORIJSKE ZASLAĐIVAČE?


.
Razlog za NE je jedino onda kada vam se jede isključivo određena namirnica koja sama po sebi sadrži
šećer. U svim ostalim situacijama, moja preporuka su nekalorijski zaslađivači i sama ih najradije koristim.
Uvek bih pre pojela konkretan slatkiš nego iskoristila te kalorije dodavanjem kalorijskih zaslađivača
poput šećera, agava sirupa i sličnih.
Takođe, posebno se preporučuju kod osoba sa dijabetesom i insulinskom rezistencijom jer ne dovode do
skoka šećera u krvi, samim tim ni do potencijalne hipoglikemije nakon obroka.


KAKO IH KORISTITI?


Najčešće se mogu naći u dva oblika, tečnom i u vidu tabletica. Tečni su malo praktičniji za korišćenje jer
se tabletice nekad ne rastvore lepo (izuzev ako ih koristite za tople napitke), ali i za to postoji rešenje.
Pre nego što ih ubacite u kašu recimo, sipajte u kašičicu malo tople vode i rastvorite tabletu, a zatim
ubacite u smesu kako bi se ravnomerno rasporedilo.
U videu su ideje za pripremanje standardnih slatkih obroka, s tim što u ovom slučaju imamo znatno
manje kalorija.
Da pokušamo da napravimo nešto nutritivno kvalitetno, a najpribližnije uobičajenom slatkišu koji volite.

“JEŠĆU ŠTA GOD ŽELIM I KOLIKO POŽELIM KAD DOĐE CHEAT DAY”


Sama činjenica da ima potrebe da “varate” govori u prilog tome da nešto ne radite kako treba, čim imate potrebu da varate. Pravilna ishrana treba da bude način života, pronalaženje onoga što će vam prijati i po pitanju ishrane i po pitanju treninga, a ne praćenje nekih pravila koja ćete jedva čekati da kršite.


“MRZIM TERETANU, ALI TO JE JEDINI NAČIN DA SMRŠAM”


Ne samo da je netačno već je i jako loše po vas jer zbog toga nećete uraditi ni ono što bi vam više prijalo, samo zato što mislite da nema efekta.
Apsolutno svaka fizička aktivnost se računa, a vaš cilj umesto mršavljenja treba da bude i uživanje u samoj aktivnosti kako biste stvorili i zadržali naviku, što će dugoročno svakako uticati na vašu kilažu.

Koje ste od navedenih rečenica vi sebi govorili? 🙂