Od čega zavisi da li ćete se prejesti? Da li ste svesni šta prethodi tome?

Uvek i zauvek… Misli koje imate u trenutku. Kada je ishrana u pitanju, malo se o tome govori, a zapravo je suština ljudskog ponašanja.
Mnogi znaju kako treba da se hrane i treniraju, ali i dalje to ne rade. Konstantno ponavljaju sebi kako iz nekog razloga ne mogu, da nemaju vremena, da su lenji, da to nije za njih, da nemaju šanse za uspeh… Sve nabrojano i još toliko toga su upravo misli i stavovi koji često sprečavaju ljude da ostvare svoje ciljeve.
Međutim, situacija može biti i obrnuta.
Zato danas želim da vam na primerima pokažem kako možete detektovati i promeniti svoje stavove, a samim tim i ponašanje i rezultate.

Ukoliko primenite savete iz narednih nekoliko primera, garantujem vam da ćete videti promenu, i fizički i psihički.

Kada znate da je ponašanje samo projekcija vaših stavova, biće vam lakše da krenete od uzroka (misli i stavova) umesto da se fokusirate samo na spoljašnje ponašanje. Stavovi iz sledećih primera su česti kod osoba sa poremećajima u ishrani, ali se takođe javljaju i kod onih koji ih nemaju. U oba slučaja su destruktivni i treba ih menjati.



PESIMISTIČNO RAZMIŠLJANJE O HRANI

Kada se osoba recimo prejeda iznova i iznova, neki logičan sled okolnosti jeste gubitak vere u sebe. Kako da veruješ sebi kada konstantno radiš suprotno od onoga što želiš?
Problem nastaje kada ovo postane obrazac mišljenja i ponašanja, pa se svaki “izlet” u staro ponašanje posmatra kao vraćanje na staro i gubitak svega postignutog.
Primer: Na dijeti ste i pojeli ste parče torte na rođendanu, kao i ostale đakonije koje se tamo služe. Umesto da samo nastavite sa svojim režimom ishrane, osećate se bespomoćno i razočarano, verujući da ste se vratili na staro i da ne vredi više pokušavati.

U ovom slučaju, ispravno bi bilo posmatrati izuzetke kao deo puta i nešto što će se dešavati. Daleko od toga da će vam nekoliko stotina kalorija jednom u ne znam koliko poremetiti bilo šta. Samo nastavite dalje i ne vraćajte se na staro.


SVE ILI NIŠTA



Ne morate jesti samo piletinu i brokoli kako biste mogli da kažete da se zdravo hranite. Krajnosti nikada nisu dobre, pa ni u ovom slučaju kada možda prividno tako izgledaju.
Trudite se da uvek održite balans i ne budete preopterećeni hranom i načinom ishrane u globalu.
Normalno je da nekad pojedete više, nekad manje, organizam nije mašina naštelovana tako da uvek radi isto. Suština je slušati ga i pratiti njegove potrebe.


PREOPTEREĆENOST FIZIČKIM IZGLEDOM



Sigurna sam da sami sebi možete nabrojati neke fizičke mane koje niko drugi ne primećuje. To je u neku ruku sasvim normalno, ali može postati problem kada dođe do te mere da vam kontroliše život.
Zapažanje detalja je jedno, a preopterećenost i iskrivljena slika o sebi i svom fizičkom izgledu sasvim drugo.
Pomirite se sa time da niste, ali i da ne treba da budete savršeni. Kada razmišljate na ovaj način, koliko god da ste mršavi/mišićavi/izvajani, nikada vam neće biti dovoljno i uvek ćete tražiti nešto što nije kako želite da bude.


NEPRIHVATANJE POZITIVNOG



Znate one ljude koji čak i nešto najpozitivnije pretvore u nešto negativno? Namera može biti jedno, a percepcija sasvim drugo.
Takav stav obezvređuje svaki dobar postupak, pa čak i kompliment od strane drugih. Ukoliko im neko pohvali izgled, shvatiće to kao da su se ugojili ili smršali (što oni ne žele), a da ne pričam o tome što svoje svakodnevne uspehe neće smatrati relevantnim.

Neko će biti ponosan na sebe što je umesto bureka za doručak počeo da jede ovsene kaše, a neko će biti nezadovoljan zato što je uneo 1230 kalorija umesto 1200.

Slavite sitne pobede kako biste istinski umeli da uživate i u krupnim.


DRUGI MISLE LOŠE O MENI…



Kada bih vas najozbiljnije pitala da li umete da čitate misli, šta biste mi rekli? Da, znam… Ne umete. Pa zašto se onda ponašate kao da to možete bez problema? 🙂 Ovo može biti posebno destruktivno onda kada smo ubeđeni da neko misli nešto loše o nama, iako taj neko možda nije ni pomislio na nas ili je pomslio nešto sasvim drugo…
Problem nastaje kada sami sebe toliko uverimo u to da počinjemo da se ponašamo u skladu sa tim uverenjem. Onda zaista dolazi i do zategnutih odnosa sa drugima bez nekog očiglednog razloga.

Nemojte pretpostavljati šta neko misli o vama u datoj situaciji ili generalno. Prvo porazmislite zašto ste uopšte to sami pomislili.



NE JEDEM PUNO, A GOJIM SE…



Ovo je samo primer klasičnog poricanja i možda čak i nesvesnog bežanja od problema. Dolazili su mi klijenti sa ovakvim stavom i zaista im nikada nisam prišla osuđujućim tonom, ali su na kraju ipak shvatili da istina nije baš takva.
Većina njih je jela više nego što je toga bila svesna, bilo da je u pitanju sama količina hrane bilo kalorijska vrednost svega što su unosili.

Suočavanje sa činjenicama nekada jeste bolno u zavisnosti od konkretne situacije i razloga, ali je takođe i delotvorno. Kada znate na čemu ste, koliko god loše delovalo, vi tek tada imate pravu mogućnost da nešto suštinski promenite.


KOLIKO SU ISTINITE MOJE MISLI?



Kada nešto mislite, obično ste sigurni u to. Međutim, kada su određene stvari u pitanju, lično viđenje stvari može biti put do velike zabune.

Takođe, emocionalno rasuđivanje je jako opasno jer tada vama vladaju emocije koje nisu uvek racionalne.

To što vi mislite da ste gojazni, uopšte ne mora da znači da zaista jeste.
To što mislite da jedete malo, ne mora da znači da je tačno.
To što mislite da jedete puno je možda samo vaš strah da ne postanete gojazni.


I tako dalje i tako dalje… Uzmite ovo u obzir kada sledeći put krene lavina ovakvih misli. Stanite i zapitajte se da li možda grešite.



JA SAM MOJE TELO



Ja sam debela. Ja sam mršava. Ja nisam dovoljno lepa. Ja nisam dovoljno mišićava. Ja nisam dovoljno aktivna.

Stop!

Vi niste ni vaše telo ni vaša fizička spremnost. Sve ovo su prilično promenljive stvari i ponašanja na kojima možete raditi i napredovati ukoliko to želite. Ne zaboravite da ste mnogo više od svog fizičkog izgleda.

Da li ste se pronašli u nekoj od navedenih stavki?