8 razloga koji pokazuju da niste zavisni od hrane

 

Sigurna sam da ste čuli kako neko kaže da je prosto zavistan od hrane. U poslednje vreme se puno govori o tome i jako je teško ne poverovati u to, posebno ukoliko nemate stručnog znanja iz ove oblasti.

Upravo zato vam u današnjem tekstu prenosim šta kaže zvanična nauka vezano za zavisnost od hrane.

ŠTA JE ZAVISNOST OD HRANE I KAKO SE MERI?

Da bismo utvrdili da li zavisnost od hrane postoji, moramo znati i kako funkcioniše.

Istraživači su uočili sličnosti između uticaja hrane i droge, u smislu „nagrade“ koju dobijamo i onoga kako se osećamo kada nam se oduzme.

Zavisnost od droge ima određe simptome poput želje za drogom, gubitak kontrole i negativno emocionalno stanje kada se unos ograniči.

Neke studije su pokazale da se javljaju promene u centralnom nervnom sistemu kada se u organizam unese droga, ali i hrana u kojoj uživamo.

Ipak, to što u hrani uživamo nije dovoljan dokaz da ona stvara i zavisnost.

Takođe ne postoji ni adekvatan način merenja zavisnosti od hrane, što bi u ovom slučaju bilo jako bitno.

 

KOJI SASTOJAK IZ HRANE STVARA ZAVISNOST?

Mnogo je naslova koji govore da je šećer kriv za gojaznost, zavisnost i šta sve ne.

Puno je ljudi protiv šećera, a tu je i druga grupa onih koji masti krive za sve.

Jasno je da ne možemo biti zavisni od sve hrane. Od koje smo onda stvarno zavisni?

I da li možda postoje neki drugi razlozi zbog kojih nam se jede baš hrana tog tipa?

 

MI TRAŽIMO ODREĐENU HRANU

Baš kao i životinje i mi tražimo određenu hranu.

Konkretno, naše telo preferira slatku, slanu i “mesnu” hranu.

To je bilo presudno za opstanak naših predaka kojima je trebala visoko kalorična hrana da bi preživeli.

Neka istraživanja pokazuju da čak i kad se osećamo sitima nakon slanog jela, i dalje možemo da smažemo čokoladu.

To je poznato kao senzorno-specifična sitost, što znači da smo siti samo kada je u pitanju ista vrsta hrane (slana hrana npr.).

ŽUDNJA PRESTAJE KADA JE HRANA DOSTUPNA

Istraživanja su pokazala da glodari kojima se uskrati šećer, nakon što im se ponovo vrati, pokazuju određene simptome zavisnosti.

Ipak, kada je tim istim glodarima šećer dostupan koliko god žele, oni ne pokazuju nikakvu zavisnot.

 

Ovo je slično kao kod ljudi, sigurno ste nekad rekli kako nećete jesti slatkiše. I, koliko ste izdržali, a da ne maštate o čokoladi?

Zavisnost i žudnja su dve različite stvari, a nama se dešava upravo žudnja.

Svaki put kada sebi “zabranite” određenu hranu, nakon određenog vremena počnete da razmišljate o njoj i samo nju želite.

 

DEVALVACIJA HRANE

Devalvacija hrane uključuje dodavanje supstance koja će izazvati bolest, da vidi da li se i dalje traži.

Na primer, kada su pacovima dali droge koje u koje su ubacili nešto što im stvara mučninu, i dalje će tražiti drogu iako su bolesni.

Međutim, ako isto uradite i sa hranom, pacovi će prestati da jedu.

Ovo ukazuje na to da ako smo u mogućnosti da razvijemo zavisnost od hrane, vrlo je verovatno da to nije posebna supstanca u hrani od koje smo zavisni.

 

NE PRODAJETE STVARI DA BISTE KUPILI HRANU

Sigurna sam da znate kako se ponašaju ljudi koji su zavisni od droge. Prodaju sve što imaju samo da bi došli do svoje doze.

Da li ste čuli da neko prodaje bilo šta kako bi kupio ne znam koju količinu slatkiša? Ja nisam J

I tako je zato što nismo zavisni od supstanci iz hrane.

 

NISTE PACOV

Sva istraživanja koja negde vuku ka tome da zavisnost od hrane ipak postoji, vršena su na pacovima.

Puno istraživanja pacova koji pokazuju sličnost sa zavisnošću, čine to samo zbog specifičnog studijskog okruženja – ako lišite pacove šećera povremeno, više će jesti kada imaju pristup njemu.

ŠTA I DA JESMO ZAVISNI OD HRANE?

Ništa. Ništa se značajno ne bi promenilo i dalje bi preporuka bila da se unosi što više zdrave hrane, da se redovno vežba.

Ukoliko jedete više kalorija nego što trošite, bićete gojazni i to se ne menja.

Međutim, jedan istraživač je zaključio sledeće.

“Verujući da neko ima impuls za hranom, na primer, sladoled ili kolač, zbog zavisnosti od hrane, podrazumeva da se impuls ne može kontrolisati, zbog čega je manje verovatno da se sladoledu ili kolaču može odoleti.”

Istraživanje o zavisnosti od hrane trenutno je veoma ograničeno – malo je verovatno da će biti korisno početi opisivanje, dijagnostifikovanje i lečenje zavisnosti od hrane dok ne postane jasnija slika tačno kako se može dogoditi zavisnost od hrane.

PONAŠANJE KAO  ZAVISNOST

Da li uhvatite sebe kako ne možete da odolite pizzi kada odete na večeru sa prijateljima?
Ponašanje zavisnosti je mnogo verovatnije od zavisnosti na određenu supstancu iz hrane.

Očigledno je da biramo “najlepšu” hranu za degustaciju – onu koja ima najviše masti, šećera i soli.

 

Kada sagledamo sve navedene stavke, vrlo je jasno da nema zvaničnih dokaza koji pokazuju da zavisnost od hrane uopšte postoji. 🙂

 

Uživajte do narednog čitanja

Nada 🙂