dorucak

Da li je doručak najbitniji obrok tokom dana

Doručkuj kao kralj, ručaj kao princ, večeraj kao sluga.

Doručak je najbitniji obrok tokom dana i ne sme se preskakati.

Doručak pomaže kod mršavljenja i utiče na brži rad metabolizma.

Da li verujete u iznad navedene tvrdnje?

 

Promovisanje doručka kao najbitnijeg obroka tokom dana, kao i toga da nijedan drugi obrok nema takve benefite, je svima već uveliko poznata stvar. Mnogo je onih koji će vas zastrašivati pričom da ćete se gojiti ako ne doručkujete, upropastićete metabolizam… Ali da li je stvarno tako?

Ono što se jasno zna za sada jeste da ne postoji nijedno zvanično naučno istraživanje koje potvrđuje da je doručak zaista najbitniji obrok tokom dana.

Za osobe koje žele da izgube telesne masti, nova studija dokazuje da tajming obroka ne igra nikakvu ulogu. Ako inače ne volite doručak i ne prija vam, nema potrebe da ga uvodite.

Zašto nije neophodno da imate doručak u režimu redukcije

“One size fits all” je prevaziđena fraza, svako od nas funkcioniše drugačije. Mnogi ljudi dok ne doručukuju nisu ni budni, doručak ih na neki način mentalno razbuđuje i to može biti rutina, a rutina nekada i jeste dobra stvar.

Ali ako recimo niste tip osobe koja voli da doručkuje i počnete da prisiljavate sebe na doručak, to neće imati nikakvih zdravstvenih koristi za zdravlje.  Uticaj kalorija koje unesemo u telo nema veze sa vremenom niti sa dobom dana. Jutarnje kalorije se ne razlikuju od večernjih kalorija. Gubitak telesne mase je uslovljen ukupnim kalorijama koje unesemo tokom celog dana, a ne koliko smo obroka imali ili u koje doba dana smo ih uneli.

Nedavno je rađena studija od strane Univerziteta Bath, gde su analizirane dve grupe ljudi, oni koji su jeli doručak i oni koji nisu. Dokazano je da nije bilo nikakvih razlika u pogledu obima metabolizma, niti bilo kakvih drugih zdravstvenih efekata.

Koji su benefiti doručka

Mentalni nadražaj

Mnogi ljudi se bude i počinju da funkcionišu kada nešto pojedu, mnogim ljudima je jutarnja hrana okidač da budu aktivniji. Doručak je posebno značajan za osobe koje se bave fizičkim poslovima, kao i za decu. Doručak, tj. hrana koju pojedete ujutru daje određenu dozu energije, samim tim u zavisnosti od profesije kojom se bavite može imati uticaj. Premda sve je individualno i nije isto kod svakoga.

Naićićemo često na istrživanja koja pokazuju da ćete više i lakši mršaviti ako doručkujete, ali to su istraživanja koja su ni manje ni više nego sponozorisana od strane kompanija koje proizvode muslije, kaše, kornfleks…

Dok neka druga nezavina istraživanja ukazuju da je zapravo mnogo važnije da imate obroke u kojima unosite dovoljno voća i povrća, uopšte balansirane obroke, od same ideje doručka kao najvažnijeg obroka.

Ako se probudite gladni nema razloga da ne jedete, ako ogladnite kasnije po ustajanju, onda imate kasni doručak. Ako deca u školi nemaju izbor dobre hrane, onda nije loša ideja da ih nahranite kod kuće pre polaska u školu.

Benefiti preskakanja doručka

Kod osoba sa dijabetesom tip 2, pokazali su pozitivniji rezultati u pogledu insulinske osetljivosti, ako su umesto doručka imali obimniji ručak, istraživanje.

Osobe koje su preskakale doručak unosile su ukupno manje kalorija na kraju dana od onih koji su doručkovali, istraživanje.

Doručkovati ili ne doručkovati ima isto dejstvo na redukciju telesnih masti, istraživanje.

 

Šta jesti za doručak

Ako već volite i želite da doručkujete, onda se potrudite da zaista tim obrokom i nahranite telo. Svakim obrokom treba da unesemo dozu svih nutrijenata. Postoje istraživanja koja ukazuju na razliku trajanja osećaja sitosti kod doručaka različite kompozicije nutrijenata. Pa tako recimo doručak bogat proteinima će vas duže držati sitim od doručka koji je pretežno od ugljenih hidrata. Ovo ne znači da sada svi treba da se bacimo na proteinski doručak, ali može biti od koristi osobama koje su na redukcionim režimima, u cilju bolje kontrole apetita.

Ideje za proteinski doručak: Proteinske palačinke, jaja, pršut, mleko, jogurt, sirevi…

Recepti za domaže kaše možete videti ovde.

Idejeza doručak možete videti ovde.

 

Istorija doručka

U današnje vreme raspravljamo da li uopšte imati ili nemati doručak, dok su se ranije polemike vodile oko toga šta jesti za doručak.

Pre nekih stotinak godina, doručak je bio jak, težak i obilat obrok. Zasnivao se na mnogo mesa i masnoća. Pa su se proizvođači cerealija dosetili da srednjoklasnom narodu predstave teoriju lošeg rada probavnog sistema usled takvog doručka i da je poželjno da doručak zamene lakšom hranom, poput voća, pahuljica, kafe, tosta… Pa je onda 1920. godine Beech-Nut Company, (proizvodili su tada mesne proizvode) angažovala osobu koja će biti zadužena za tadašnje odnose sa javnošću gde će ljudima predstavljati ideju da je ipak tradicionalni doručak sa veoma zastupljenom količinom proteina i masnoća ipak mnogo zdravija opcija od cerealija i da svakako daje mnogo veću energiju. Sve do danas imamo klatno koje ide od jakog i masnog doručka do lakšeg voćnog uz cerealije…

 

Da sumiramo

Doručak nije za svakoga najbitniji obrok tokom dana.

Doručak je stvar ličnog izbora – ako volite i prija vam onda ga naravno jedite, ako ne volite nema razloga da se prisiljavate jer nema nikakav mistično magični efekat na ubrzanje metabolizma.

Doručak treba da se sastoji od nutritivno kvalitetne hrane.

Doručkujete li vi ili ne? 

Uživajte do narednog čitanja

Nada 🙂

 

online fitnes coaching