Ishrana 25.11.2020.

Da li je u redu da hrana bude izvor zadovoljstva?

 

Nedavno sam, kroz individualni rad sa jednom klijentkinjom, uočila određene obrasce po pitanju ishrane koji dovode do jednog zaključka: “Nije u redu da jedem zbog zadovoljstva i ako to radim ili samo imam potrebu za tim, nešto nije u redu sa mnom.”

Koliko smo samo puta čuli da treba da “Jedemo da bismo živeli”, a ne da “Živimo da bismo jeli”, da je hrana samo izvor energije, a ne zadovoljstva, da ljudi koji se konstantno prejedaju, zapravo samo previše uživaju u hrani i slično.

Sa jedne strane mi je jasno odakle sve to potiče i početna ideja je bila dobra, da se stavi do znanja da hrana ne treba da bude vid lečenja nezadovoljstva, da to može biti štetno po zdravlje. I to je u redu.

Ali isto tako, zamenom teza možemo doći do novog problema  – da
ljudi misle da nešto nije u redu sa njima jer vole da jedu i uživaju u hrani.

Kao i za većinu stvari o kojima pričamo, zavisi od konteksta.

Ali nikako nije dobro toliko isključivati segment zadovoljstva i etiketirati ga kao nužno loš jer je činjenica da se današ više nego ikad hrana povezuje sa uživanjem, hedonizmom, dok se sa druge strane bombarduje suprotnim, da hrana nikako ne sme biti izvor zadovoljstva već isključivo naše “gorivo”.

Šta se onda dogodi?

Kao u primeru moje klijentkinje, ljudi se osećaju loše jer uopšte imaju potrebu da uživaju u hrani, odmah pomisle da nešto ne rade kako treba, da nešto nije u redu sa njima, a onda paradoksalno, počinju da se zaista prejedaju, ali ne tako da to bude samo izvor zadovoljstva već posledica osećaja krivice.
Sve to zajedno, lako može dovesti do dugotrajnijih i ozbiljnijih problema u odnosu prema hrani.

 

KADA NIJE U REDU DA HRANA BUDE IZVOR ZADOVOLJSTVA?

 

Da počnemo od toga šta zapravo znači “u redu” i “nije u redu”?

U zavisnosti od kriterijuma, menjaće se i kategorija.

Ali neko opšte pravilo bi bilo “U redu je sve ono što vam ne škodi i ne ugrožava vas” i “Nije u redu sve ono što vam škodi i ugrožava vas”.

Kada kažem nije u redu, mislim na to da se nešto dublje dešava i da je poželjno da potražite pomoć stručnog lica (bilo nutricioniste ili psihoterapeuta).

Da vidimo primere…

Nije u redu da hrana bude JEDINI izvor zadovoljstva.

Nije u redu da hrana bude primarni način suočavanja sa stresom i problemima.

Nije u redu kada se stalno prejedate pod izgovorom da “volite da jedete”. Ovo zapravo često nema nikakve veze sa zadovoljstvom iako se tako predstavlja, jer osoba pojede mnogo veću količinu hrane od one u kojoj se uživa, a ni osećaj nakon prejedanja nije nimalo prijatan, ni fizički ni psihički.

Nije u redu da svakog dana jedete slatkiše jer uživate u tome, a imate dijabetes i nakon toga vam bude loše.

 

 

NIJE U REDU KADA VAM NA BILO KOJI NAČIN NARUŠAVA FIZIČKO ILI MENTALNO ZDRAVLJE.



Šta to za vas tačno znači, moraćete sami da otkrijete kroz poznavanje sebe, svog tela, svojih obrazaca ponašanja, kao i misli i osećanja koja ih prate.
Samo vi sami za sebe možete da znate iz kojih motiva posežete za hranom, a velika je razlika u njima, kao i potencijalna štetnost, čak i kada je samo ponašanje isto.

 

KADA JE U REDU JESTI IZ ZADOVOLJSTVA?

 

Kada napravite tortu za prijatelje i svi zajedno uživate.

Kada organizujete pizza veče, družite se i uživate kako u atmosferi, tako i u hrani.

Kada vam se prijede kolač koji obožavate, pa ga kupite na putu s posla i pojedete usput.

Kada ste imali težak dan na poslu i baš bi vam prijalo da pojedete pomfrit i sladoled iz Meka koje toliko volite.

Kada jednostavno volite hranu i svakog dana uživate u obrocima koje pripremate i jedete.

Ogromnu ulogu igra i učestalost. Ukoliko svake večeri nakon stresnog dana na poslu, uzmete da se “tešite” slatkišima, to je već pokazatelj problema na kom treba da radite.

Ipak, povremeno uraditi tako nešto je apsolutno u redu.
Štaviše, štetno po mentalno zdravlje i odnos prema hrani, može biti to što nešto ne uzmete onda kada vam se jede.

Niko se nije ni razboleo ni ugojio od toga što je ponekada pojeo već od toga što se ishrana zasnivala na namirnicama koje su nutritivno prazne i visokokalorične, a navike generalno nezdrave (prejedanja, bez aktivnosti i sl.).

Isto tako, određene aktivnosti koje se smatraju zdravim i poželjnim (vođenje računa o ishrani, redovan trening), ukoliko su iz pogrešnih motiva, mogu biti potpuno nezdrave i voditi u još veći problem. Ali o tome nekom drugom prilikom.

Za danas, biće dovoljno da upamtite da je sasvim u redu da hrana bude i izvor zadovoljstva, sve dok to ne urgožava vaše fizičko ili mentalno zdravlje. 

 

Uživajte do narednog čitanja,

Nada 😊

 

 

FITT Individualan plan ishrane uz koji najlakše i najefikasnije stižeš do željenih rezultata.

Ne savetujem vas kako da gladujete ili izbacujete liste namirnica iz ishrane, ne učim vas da kupujete šejkove ili preparate da biste postigli željeni izgled. Ne učim vas da je hrana zdrava ili nezdrava, kao ni dobra ili loša.

Učimo kako da na osnovu ličnih potreba, želja i ukusa sami sebi u budućnosti kreirate idealne obroke i vodite svoju ishranu na način na koji se najbolje uklapa u vaše potrebe.