Da su restriktivne i rigorozne dijete nezdrave, znaju i ptice na hrani, ali se još uvek ispituje uticaj istih na poremećaje u ishrani.
Odgovoriću odmah na pitanje iz naslova teksta DIJETE NISU DIREKTAN UZROK ZA POREMEĆAJE U ISHRANI, ali svakako imaju uticaja na osobe koje imaju određeni poremećaj u ishrani.

Istraživanja su pokazala da 35% mladih koji drže rigorozne dijete, vremenom razviju opsesiju prema njima, a čak 20 do 25% razvije neki poremećaj u ishrani.


DIJETE, TELESNA DISMORFIJA I POREMEĆAJI U ISHRANI



Telesna dismorfija je iskrivljena slika o svom izgledu, pa tako osobe sasvim prosečne telesne mase mogu sebe videti kao izrazito gojazne i ponašati se u skladu sa svojim viđenjem. Komentari koji mršavljenje predstavljaju kao poželjno ponašanje, kod takvih osoba takođe mogu biti jako opasni. Misli se na čestitanje zbog gubitka kilograma, pohvale i slično…
Retko kad čujemo “Bravo, kako si se ugojila!”, ali zato “Bravo, kako si smršala!” nije retkost.

Kada je anoreksija u pitanju, osoba je potpuno izgubila osećaj za svoj izgled i po sebi, nikada nije dovoljno mršava, čak i kada joj svi sa strane to govore. Ono što oni kažu i to što ona vidi, nisu ni u kakvoj vezi.

Rezultat poricanja da problem postoji jeste ponašanje kojim prikrivaju simptome poput široke odeće koja prekriva pravo stanje, pretvaranje da se jede, a ustvari se hrana krišom baca u smeće i tako dalje. To je već znak da je potreban ozbiljan tretman.

MRŠAVOST KAO IDEAL

Trendovi po pitanju fizičkog izgleda se stalno menjaju, ali mršaviji izgled je na ovaj ili onaj način uvek aktuelan. Sa druge strane, stil života prosečnog čoveka podrazumeva sve više sedenja i manje fizičke aktivnosti u kombinaciji sa visokokaloričnom hranom koja je svima lako dostupna.
Ideal mršavosti s jedne strane i potpuno suprotan način života sa druge dovode do najrazličitijih poremećaja u ishrani i sve veće stope povećanja istih.
Sve je veće nezadovoljstvo sopstvenim izgledom, depresija, nisko samopoštovanje…

Kada se vratimo u neka prošla vremena dok je šećer bio luksuz, veći broj kilograma je značio i lagodniji život. Mršavost je svakako bila manje poželjna nego što je to danas, štaviše smatrana je znakom da nešto nije u redu. Biti mršav je značilo biti siromašan i bolestan dok su se bogate žene namerno gojile kako bi bile privlačnije.
Kult mršavosti postao je aktuelan tek nakon što je započeta masovna proizvodnja hrane, otprilike nakon Prvog svetskog rata.

Naravno, i mediji i popularne mršave glumice su takođe doprinele tome da mršavost postane merilo lepote.

GDE JE GRANICA IZMEĐU VOĐENJA RAČUNA O ISHRANI I ANOREKSIJE?



Anoreksija je psihički poremećaj koji ne dozvoljava osobi da jede količinu hrane koja joj je potrebna za normalno funkcionisanje organizma u svakom smislu.

Prisutna je iskrivljena slika o sebi, u kombinaciji sa korišćenjem različitih sredstava koja će sprečiti unos i/ili zadržavanje hrane. U ozbiljnim slučajevima anoreksije, osobe se hrane intravenski kako ne bi umrle od izgladnjivanja.

Uzroci anoreksije podrazumevaju interakciju genetike, hormona i okoline.

Znaci koji ukazuju na anoreksiju su sledeći:

Upoređivanje izgleda sa slavnim ličnostima koje su mršave.
Dijagnostikovana anksioznost ili poremećaj ličnosti u detinjstvu ili ranom pubertetu.
Preterana zabrinutost zbog dobijanja nekoliko kilograma.
Opsesija kalorijama.
Previše brz gubitak kilograma.
Preterivanje sa vežbanjem da bi se potrošile kalorije unete hranom
Bacanje hrane u smeće krišom, jedenje kradom i sl.



Fizički znaci koji mogu upućivati na anoreksiju i bulimiju:



Otečeni obrazi (posledica povraćanja)
Česti kvarovi na zubima
Oslabljena kosa
Nepravilni menstrualni ciklusi ili izostanak istog
Nesvestica
Čest osećaj umora

Svi navedeni simptomi se ne dešavaju kod zdravog gubitka kilograma i ukoliko ih primetite kod sebe ili bliske osobe, jako je važno da se posavetujete sa stručnjakom.


DIJAGNOZA I LEČENJE ANOREKSIJE

Kod tretmana anoreksije, idealno je angažovati tri stručnjaka, lekara, nutricionistu i psihoterapeuta. Lekar je tu da ima uvid u fizičko zdravlje, psihoterapeut u psihičko, a nutricionista da usmeri ka zdravim navikama koje će pomoći u tretmanu.

Postoje različiti pravci u psihoterapijskom pristupu i svaki od njih ima svoje principe i metode, ali evo nekih oblasti koje su obuhvaćene tretmanom.

Biopsihosocijalni aspekti – pomaganje pacijentima da uvide uzrok svojih simptoma i poremećaja uopšte. Jako je važan kontunitet tretmana kako bi se pratilo stanje i moguće promene, kao i reakcije osobe koja ima poremećaj. U skladu sa konkretnim pristupom, koriste se tehnike i alati koji pomažu klijentu da osvesti svoje reakcije i na najedakvatniji mogući način odgovori na njih.
Zatim, prepoznavanje okidača i situacija koje izazivaju napade i tako dalje.

Ne postoji univerzalni recept koji će pomoći svakome, zato terapeut pažljivo kreira tretman koji je najpogodniji za konkretnu osobu i njen problem.

UČE KAKO DA JEDU

Kod svih poremećaja u ishrani, važan segment jeste prepoznavanje osećaja gladi i dobra komunikacija sa signalima koje telo šalje. Zato se preporučuje svesno jedenje uz punu prisutnost, primećivanje ukusa i teksture jela, duže žvakanje, obroci isključivo za stolom, nikako usput… Suština je u svemu što podstiče svest o trenutku.

Evo nekih pitanja koja možete postaviti sebi dok jedete.

Koliko sam sada sit/sita?
Da li uživam u ovoj hrani ili mi se jede nešto drugo?
Na osnovu čega sam odabrao/la baš ovaj obrok danas? Zato što mi se to jelo ili zato što mislim da tako treba?

Upamtite da dijeta nikada ne bi trebalo negativno da utiče na bilo koji aspekt vašeg života, a znate i sami koliko često utiče na svaki. Stručnjaci su tu da vam pomognu i usmere vas. Poremećaji u ishrani su pre svega psihičke prirode, sve ostalo su samo manifestacije i najbolji rezultati se postižu tretiranjem svih aspekata, kao što sam navela. Anoreksija, bulimija ili pak opsesivno prejedanje nisu pokazatelji da ste slab karakter ili nešto slično već su znak da vam je potrebna pomoć koju zaslužujete da dobijete.

Sam proces može biti težak, ali je svakako lakši od poricanja i netraženja pomoći što samo dovodi do ostanka u začaranom krugu. Skupite hrabrost i potražite pomoć.

Pričajte sa prijateljima za koje znate da će vas razumeti, objasnite im šta se zaista dešava i budite potpuno iskreni. Oni ne mogu da znaju kako se vi osećate dok im ne objasnite. I slobodno im recite kada vam određeni komentari smetaju (recimo umanjivanje problema da bi vas utešili) jer mogu iz najbolje namere da izazovu negativnu reakciju.

Kao i uvek, navijam za vas!

NADA FITT PLAN ISHRANE