Intervalni post

 

Pretpostavljam da ste svi već čuli za jedan od najrasprostranjenijih mitova da ne treba jesti posle 7 , da večera goji i slično.

Međutim, pojavio se još jedan trend, nešto drugačiji od prethodnih, ali takođe povezan sa satnicom.

O čemu se radi?

Isprekidani post podrazumeva promenljive cikluse kada osoba u određenom periodu jede (obično se ne navodi šta se tada jede), a zatim sledi post kada se unose nekalorične tečnosti, voda, kafa, čaj…

Postoje različite vrste ovih dijeta.

Dijeta 5: 2 ograničava unos kalorija na dva dana nedeljno do 500 kcal dnevno za žene i 600 kcal dnevno za muškarce. Preostalih 5 dana, žene bi trebalo da jedu do 2000 kcal, a muškarci 2400 kcal.

Dijeta 6: 1 – uobičajeni unos hrane šest dana nedeljno i 24 – satni post jednom nedeljno.

Dijeta Eat-Stop-Eat – varijacija dijete 6: 1 koja može uključuje dva 24-časovna posta nedeljno.

Dijeta 16: 8
– jede se tokom 8 sati dnevno, preostalih 16 traje post.

Argumenti za ovakav način ishrane

Kada je hrana u pitanju, neki ljudi idu na !sve ili ništa” i lakše im je da gladuju određeni period nego da konstantno vode računa o zdravoj ishrani.

Oni koji podržavaju ovakav način ishrane, pominju zdravstvene beneficije kao što su dugovečnost, poboljšano metaboličko zdravlje, gubitak težine, manji rizik za bolesti srca i dijabetes tipa 2.

Argumenti protiv ovakvog načina ishrane

Zbog gladovanja, osoba se može osećati umorno, glavobolje su česte, a ni koncentracija ni raspoloženje nisu baš na zavidnom nivou.

Takođe, za određene osobe (zdravstveni problemi, godine, način života), ovo može biti jako opasno ukoliko se primenjuje bez lekarskog nadzora.

UTICAJ ISPREKIDANOG POSTA NA MRŠAVLJENJE

Istraživanja pokazuju da nema značajne razlike između mršavljenja kod isprekidanog posta i redukovanog unosa hrane. Ipak, i kod isprekidanog posta je došlo do poboljšanja nivoa krvnog pritiska i nivoa insulina.

Međutim, sve ove studije naglašavaju da su za dugoročne efekte potrebna dalja istraživanja.
S druge strane, postoje i neki dokazi za to da zapravo dolazi do većg gubitka intracelularne tečnosti, a ne masti u telu.

DA LI I KAKO NEREDOVNI OBROCI UTIČU NA ZDRAVLJE?

Nije utvrđena regulacija apetita kod ljudi koji imaju redovne obroke i kod onih koji koriste isprekidani post.
Postoje neki ograničeni dokazi iz nasumičnih kontrolnih ispitivanja da oni koji imaju manje obroka u toku dana mogu povećati metaboličke troškove razgradnje hrane, jer termički efekat hrane (tj. energija koju telo koristi iznad stope metabolizma koji se odmara za varenje i skladištenje hrane) može biti niži kada se obroci jedu redovno u toku dana, a ne u jednom trenutku, mada nema dovoljno dokaza da bi se na osnovu ovog mogle doneti bilo kakve preporuke.

Dokazi takođe pokazuju da redovni obroci smanjuju ukupan nivo LDL holesterola kod odraslih sa normalnim nivoima holesterola, dok se kod onih sa visokim holesterolom ne pokazuje ovakav odnos.
Redovni obroci takođe poboljšavaju nivo glukoze u krvi i stabilnost insulina zbog čega dijabetičari moraju redovno da jedu.

ZAKLJUČAK

Gladovanje može biti štetno za zdravlje zato što povećava otpronost na insulin, smanjuje značajne funkcije detoksikacije jetre, loše utiče na mišiće, kao i na fizičku snagu u globalu.

Takođe, loše utiče i na imunitet.

Kada pogledamo sve navedeno – dolazimo do zaključka da ne postoji unverzalno rešenje za održavanje telesne mase i mršavljenje, tako da se isprekidani post može uzeti u obzir, ali bi ujedno trebalo uzeti u obzir i sve potencijalne rizike i nedovoljnost dokaza o uticaju posta na duže staze.

Sve u svemu, ima dosta suprotnih zaključaka u vezi sa isprekidanim postom, ali jedna zajednička poruka je da je potrebno više dokaza da bi se ispitali efekti ove metode, posebno dugoročni efekti.

 

Uživajte do narednog čitanja

Nada 🙂

About The Author