InTolerancija na Ugljene Hidrate

 

 

 

 

Konačno je naučno potvrđeno ono o čemu sam uvek smatrala da jeste tako i da je tačno. A to je da ne moramo svi po svaku cenu da striktno izbacujemo hleb, pastu, krompir iz obroka, kako bismo smršali. Nije svačiji organizam isti!

Da li ste se ikada pitali kako je moguće da neki ljudi mogu da jedu neograničeno ugljenih hidrata i da nemaju problema sa težinom, dok neki drugi pri samoj pomisli na iste, dobijaju na težini. Garantujem da svako od vas ima nekog prijatelja koji jede jako mnogo ugljenih hidrata (u prevodu jede sve i svašta) i nema uopšte problema sa težinom, ili imate prijatelja koji pri pogledu na neku tortu, pastu, pecivo, se goje.

Često se provlači termin intolerancija na ugljene hidrate, i svi će vam u krug ponavljati kako ne smete da ih jedete mnogo, a pogotovo to važi za one koji žele smršati.

Da li zasita postoji neka tolerancija na ugljene hidrate, i da li prethodno pravilo važi striktno za sve?

 

tolerancija ugljenih hidrata

izvor

Polimorfizam gena i tolerancija UH

U prethodnoj godini (2014) istraživači su došli do rezultata jedne studije o vezi izmedju gojaznosti i sposobnosti organizma za stvaranjem amilaze, enzima koji pomaže razgradnju UH u ustima. Postavlja se pitanje zašto u nečijoj pljuvačci ima više amilaze a u nečijoj manje. Razlog tome je genetički polimorfizam.

 

Polimorfizmi su prirodne varijacije u genima, DNA, ili hromozomima koje razlikuju pojedince u ponašanju, fiziologiji. To je ono što nas čini drugačijima.

Dugo vremena se smatralo da postoje dve kopije gena i da sve različitosti koje postoje, su zapravo suptilne izmene u samim genima. Međutim došlo se do zaključka da možemo imati više od dve kopije gena, ili čak i manje. Ova pojava se zove “copy number variation”, koja se javlja kao duplikacija (dodavanje gena) ili kao umanjenje (brisanje). Tako da umesto standardne dve kopije gena, možemo imati 0 kopija ili 3 ili čak 30.

 

Da se vratimo na toleranciju ugljenih hidrata…

Amilaza – važan enzim za ugljene hidrate

Pljuvačna amilaza je enzim koji se nalazi u pljuvačci i on otpočinje razgradnju skroba dok je još zalogaj u ustima. Gen koji je odgovoran za proizvodnju amilaze je AMY1, i upravo ovaj gen zbog CNV opsega može da varira u količini kod svakoga. On ide od 2 do 16 kopija. Neko od nas ima 2 kopije a neko 16. Ovim već shvatate da ljudi koji imaju više tih kopija, imaju sposobnost brže razgradnje ugljenih hidrata.

 

Rezultati

Ljudi koji imaju više kopija AM1Y (gen koji proizvodi amilazu) imaju više pljuvačne amilaze i samim tim i niži BMI.

 

Ljudi sa više AM1Y su srećnici a evo i zašto:

  1. Oni prirodno manje jedu. – Više amilaze znači veći obim varenja ugljenih hidrata u ustima, ukus hrane je tada intenzivniji može biti slađi i oseća se pun ukus.
  2. Tolerancja na glukozu je viša – viši nivo pljuvačne amilaze je u vezi sa višim nivoom insulinskog odgovora. Razlog nije poptuno jasan, ali se smatra da amilaza razlaže UH na glukozu i kratke lance šećera (oligosaharidi) koji se vezuju za receptore za slatko ili receptore za oligosaharozu, signalizirajući oslobadjanje insulina.
  3. Glikemijski indeks – ovom studijom se pretpostavlja da svaka namirnica za svaku osobu ima različiti glikemijski index.

 

Šta ovo znači za nas?

Kako da jedete opušteno ugljene hidrate iako ne znate koliko kopija AM1Y gena imate

  1. Pokušajte da duže žvaćete hranu u ustima. Iako je ovo toliko već izvikana informacija, zaista vam može pomoći u slučaju da imate manje kopija AM1Y gena, da pomognete da se makar malo UH već u ustima razgradi.
  2. Koristite probiotike – Studije na miševima su pokazale da manje amilaze može doveti do negativnih promena na stomačne mikroorganizme.
  3. Trudite se da jedete kvalitetne ugljene hidrate. Sa dosta vlakana, nutritivno bogate, minimalno obradjene.

Bez obzira ako imate manje amilaze, nikako ne treba da potpuno smanjite unos UH, dovoljno je da smanjite malo.

 

Uživajte do narednog čitanja
Nada 🙂

 

reference

 

 

 

NADA FITT PLAN ISHRANE