Ishrana za bolje raspoloženje

Svi mi neminovno primećujemo da se nekim danima osećamo raspoloženije od drugih, kao i to da od određene hrane ne možemo da dišemo par sati, teže zaspimo, ružno sanjamo… Ali, znate li zašto određena hrana izaziva vaše promene u raspoloženju i kako? Upravo o tome ćemo danas pričati. 🙂

VITAMINI I MINERALI

Kada konstantno jedete nutritivno siromašnu hranu, velike su šanse da se osećate neraspoloženo i bez energije, a ni vaš mozak neće raditi na najvišem nivou.

NEDOSTATAK GVOŽĐA 

Konstantni osećaj malaksalosti, umora, letargija.
Izvori gvožđa: crveno meso, živina, riba, pasulj, žitarice od celog zrna.

NEDOSTATAK VITAMINA B1, B3 i B12 

Umor, depresivno raspoloženje, razdražljivost.
Izvori vitamina B: žitarice od celog zrna, proteini životinjskog porekla, meso, riba, jaja, mlečni proizvodi.

NEDOSTATAK FOLATA 

Depresivno raspoloženje, posebno kod starijih ljudi.
Izvori folata: džigerica, zeleno povrće, citrusi, pasulj, kvasac, žitarice od celog zrna…

NEDOSTATAK SELENA 

Depresivno raspoloženje, letargija.
Izvori selena: brazilski orasi, meso, riba, semenke, hleb od celog zrna.

Zašto se ne treba plašiti ugljenih hidrata?

 

POVEZANOST FUNKCIJE MOZGA, GLUKOZE I UGLJENIH HIDRATA

Sposobnost koncentracije i fokusiranja dolazi upravo od adekvatnog snabdevanja energijom od glukoze u  krvi do mozga. Zapravo, mozak koristi 20% energije koja je potrebna telu.

Glukoza je takođe važna za mišiće i održavanje telesne temperature, a ona nam dolazi od svih ugljenih hidrata koje jedemo, od voća, povrća, žitarica, pirinča, krompira, šećera…

I zbog toga je vrlo važno da ugljeni hidrati budu deo naše ishrane.

Nedostatak dovoljne količine glukoze u krvi (hipoglikemija) dovodi do toga da se osećamo loše, umorno, malaksalo… I to se često može desiti ljudima koji ne unose dovoljnu količinu nutritivno bogate hrane, a posebno dijabetičarima koji već imaju poremećenu kontrolu glukoze.

Emocionalno prejedanje – Šta je i Kako ga Zaustaviti

 

COMFORT FOOD

Retko koristim engleske reči, ali ne znam koju bih adekvatnu našu reč upotrebila za hranu bogatu ugljenim hidratima koja čini da se dobro osećamo, tako što podiže nivo serotonina u našem mozgu. 🙂

U suštini, to je ona hrana koju uzimate kada dobijete žudnju za ugljenim hidratima kako biste se osećali bolje i prijatnije. To naravno ne znači da će vas ogromna količina ugljenih hidrata učiniti super srećnima, ali znači da nedovoljan unos UH može uticati na to da se osećate depresivnije nego inače.

Sigurna sam da se sećate kako ste se osećali na rigoroznim dijetama kada niste smeli mnogo toga da jedete, a posebno ne ugljenih hidrata.

https://www.youtube.com/watch?v=EW1WqDZfucs

KOFEIN

Kofein koji se nalazi u kafi, čajevima, koka koli i energetskim napicima deluje stimulativno i čini da se poveća osećaj budnosti dok u isto vreme smanjuje umor. To je tačno, ali isto tako i prevelika količina kofeina može dovesti do uznemirenosti, malaksalosti, preznojavanja, glavobolje… Posebno kod osoba koje ga ne konzumiraju redovno, ni u toj meri.

View this post on Instagram

Restriktivne dijete lako odvedu do poremećaja u ishrani koji dovode do posledica kako po fizičko, tako i po psihičko zdravlje. Sam pojam dijeta zapravo jeste način ishrane koji može biti pravilan, ali se često tim terminom nazivaju baš te restriktivne varijante koje nisu najbolja opcija. Zato je važno da razjasnimo šta je pravilan način ishrane koji nije dijeta već kreiranje stila života u skladu sa vama i vašim potrebama. A to podrazumeva da ste ličnost koja nije samo telo i broj kilograma, pa vas tako treba posmatrati i u ovom kontekstu. Važno je da ishrana bude adekvatna za celokupno zdravlje, ali i socijalno funkcionisanje, a ne samo za fizički izgled. Sve zajedno podrazumeva hranu koju volite, trening kakav vam prija, odlazak na večeru i druženje bez ustručavanja, zdrav odnos prema hrani…  Glavni cilj je zdravo telo, ali i zdrav duh. To što imate više kilograma od svoje drugarice, apsolutno ne znači da niste zdravi, niti da ćete biti zdraviji ukoliko imate isti broj kilograma kao i ona. To je tako individualna stvar! Naravno da postoje određene granice i okviri, ali je isto tako činjenica da ne morate biti super zgodni da biste bili zdravi, niti to što ste super zgodni, znači da ste i zdravi. Važno je uzeti u obzir da je gubitak suvišnih kilograma posledica, a ne cilj sam po sebi. I ne zaboravite da rigorozne dijete nisu rešenje, nikada.  Dijeta bez dijete je zapravo način  na koji se ohrabrujete za svesno uživanje u hrani i ne postoje striktno propisani planovi koji određuju šta ćete jesti. Umesto toga, vi ste ti koji svakog dana odlučujete šta ćete, kada i koliko jesti. Princip kojim se ovakav način ishrane vodi je takav da se ne treba plašiti prejedanja jer ako stvarno slušate svoj organizam, necete imati potrebu da se prejedate. Ovde ne postoji “dobra” i “loša” hrana već sve zavisi od konteksta i nijedna nije superiorna nad onom drugom. Da bi sve to funkcionisalo kako treba, potrebno je vreme i kontinuitet u učenju dekodiranja signala koje vam telo šalje. Pokušajte makar određeni period da se hranite na način da osluškujete telo, vodite se ovim principima i videćete efekte. A onda više nećete želeti da se vratite na staro. #nadafitt #jazelimjamogu

A post shared by N A D A (@nadafitt) on

ZAKLJUČAK

Nema sumnje da hrana i te kako utiče na naše raspoloženje i zaista treba posmatrati svoje reakcije na unos/redukciju iste. Kada primetite promene raspoloženja koje ne možete pripisati spoljašnjim faktorima, pozabavite se malo svojom ishranom, možda je baš u tome problem.

Kao što sam navela na početku, određena hrana jeste specifična za određeni problem u raspoloženju, ali isto tako je potrebno da i vi sami procenite kako šta deluje na vas, nismo svi isti niti će sve imati istog dejstva.

U svakom slučaju… Pre nego što proglasite sebe depresivnim i stalno loše raspoloženim, proverite – možda samo ne jedete kako treba! 🙂

 

Uživajte do narednog čitanja

Nada 🙂 

NADA FITT PLAN ISHRANE