1. Za početak, volela bih da nam se predstaviš i kažeš nešto o sebi.

Ja sam Jovana Jevremović, autor profila @kakodasmrsam za one koji bi želeli da saznaju nešto više o mom putu transformacije, kako fizičke u smislu gubitka 20 kg viška, tako i mentalne, u smislu samoosnaživanja, jačanja samopouzdanja i prihvatanja sebe i svojih emocija. Takođe sam autor elektronske knjige „Od viška kilograma do održive kilaže“ u kojoj sam na detaljan način ispričala ceo svoj proces transformacije kroz praktične i odmah primenljive savete kako se izboriti sa izgovorima i svakodnevnim izazovima u procesu mršavljenja, bez dana dijeta, bez gladovanja i besmislenih pravila.

Pre svega, ja sam mama dva divna dečaka i supruga. Po zanimanju sam master inženjer zaštite životne sredine.

Trenutno se bavim pružanjem podrške svima koji su rekli zbogom dijetama i dobar dan novom načinu života i koji žele da krenu na svoj put promena ka kvalitenijem i boljem životu o kom maštaju kroz svoj autorski program mršavljenja i mentalnog jačanja u trajanju od 4 nedelje.

2. Kada si prvi put počela da razmišljaš o promeni ishrane i zašto?

Ja moram da naglasim da sam veći deo života imala normalnu kilažu, neki su mi govorili da sam i mršava. O ishrani nikada nisam nešto previše razmišljala, odgajena sam na kuvanoj, domaćoj hrani, naučena da pripremam obroke od osnovne škole. Slatkiše sam jela umereno, kao i grickalice. Nikada zapravo nisam imala problema ni sa ishranom, ni sa izgledom.

O promeni ishrane počinjem da razmišljam nakon druge visokorizične trudnoće, koju sam morala da preležim do kraja. U tim trenucima jedini izvor zadvoljstva mi je bila hrana. Naravno, kada si trudnica onda se svi trude da ti donose hranu i da ti udovoljavaju. Nakon porođaja mi je ostalo 20 kg viška. Od trenutka počinje moj začarani krug prejedanja i gladovanja, kog nisam bila svesna naredne tri godine. Taj višak postaje moj ogroman teret i izvor nezadovoljstva jer nisam navikla na taj odraz u ogledalu. Sve što bih probala nije donosilo dugoročne rezultate, već samo kratkoročne, koji bi se završavali još jednim osećajem neuspeha. Sve to dovelo je do očaja.

View this post on Instagram

“ Ti si opet na nekoj dijeti jel?⁣ Baš me zanima koliko će da te drži ovaj put.“ ⁣ “ Opet ne jedeš slatkiše?⁣ Hajde uzmi parče torte, nije to ništa.“ ⁣ “ Ideš redovno na treninge? 4 x nedeljno, zar ti to nije previše? Ili hoćeš da budeš kao fitnes model sa instagrama?“ ⁣ “ Pij zeleni čaj, moja komšinica je tako smršala 10kg.“ ⁣ “ Ma ti si se udala, imaš decu, šta ima veze kako izgledaš…“ ⁣ ⁣ Ovo je samo deo komentara koje sam dobijala usput, u procesu transformacije. Naravno, ni jedan nisam tražila. Borila sam sa sobom i svojim navikama tako da nisam imala vremena da im pridajem značaj, ali ranije jesam. I to baš. Došla bih kući i satima razmišljala o tome šta mi je taj neko rekao, kako je verovatno u pravu jer koga ja zavaravam, nikada neću skinuti ovaj oklop sa sebe koji ne mogu više da podnesem. Moraću ceo život da živim sa tim. I onda bih obično uzimala kutiju keksa ili nešto poput toga i jela dok mi ne postane muka. A onda bi me grizla savest i govorila bi sebi sve najgore jer je ta osoba bila u pravu. JA NIKADA NEĆU USPETI! ⁣ ⁣ Šta mislite, kada pogledate ovu moju sliku, da li sam ikada više poslušala ovakve komentare i da li bih uspela da jesam?⁣ ⁣ Naravno da nisam. Zašto je ovaj put bilo drugačije? ⁣ ⁣ Zato što sam donela odluku. Odluku da ću svoj život izgraditi po svojoj meri i onako kako sam zamislila. Maštala. A na tom putu nije bilo mesta za tuđa mišljenja jer sam ja sve odluke donela posle razgovora sa sobom, pitala sam sebe od početka do kraja, šta me muči, šta mi smeta, šta želim da postignem, šta ću uraditi da to postignem. Imala sam plan. Jasne korake. Postavila temelj. Okrenula se ka sebi. A druge, druge pustila da budu ono što jesu, jer na kraju, njima je najteže, oni žive takvi sami sa sobom 24h. ⁣ ⁣ Kada prihvatiš da na tuđa mišljenja i postupke ne možeš da utičeš, i da oni nemaju veze sa tobom, mnogo ti više energije ostaje koju uložiš u sebe i svoje rezultate. Jer na kraju, jedino je važno da ti znaš šta radiš i gde ideš. Oni koji te vole i poštuju, biće tu.

A post shared by Jovana Jevremović (@kakodasmrsam) on

3. Koliko kilograma si imala u tom trenutku i kako si se osećala.

U tom trenutku sam imala 87kg i osećala sam se očajno, nezadovoljno, umorno, i na momente i odvratno. Sa užasnim osećajem krivice zašto sam sebi to dozvolila.

4. Šta misliš da je kod tebe bio uzrok gojaznosti?

Uz pomoć psihoterapeuta sam osvestila da moj odos sa hranom ima naziv-emocionalno prejedanje i da je to problem koji se može rešiti i da to nije moja kazna ili teret koji ću zuvek nositi. I sama reč kaže, uzrok su bile emocije. Sve one nagomilane neprijatne emocije koje sam samo potiskivala u sebi i nagomilavala ih, pod jakim uverenjem Ćuti i trpi, to tako mora, uz osmeh na licu. Nisam ih ispoljavala i proživljavala. Nisam to videla kao mogućnost niti kao uzrok sve do tog razgovora. Nakon toga sam donela odluku da ću preuzeti odgovornost za svoje stanje, kao i višak kilograma i izaći iz samosažaljenja i uloge žrtve gde je život kriv što imam višak a ne ja. Puno mi je pomoglo pitanje „Zašto sada ovo jedem?“ kako bih osvestila fizičku od emocionalne gladi i pitanje „Šta sada mogu da uradim da mi bude bolje umesto da posegnem za hranom? Šta je još moj izvor zadovoljstva?“ Na ovo i slična pitanja sam uvek zapisivala odgovore. Pisanje je bilo 50 % mog uspeha i zato danas moje žene na programu podrške vode dnevnik ishrane koji im je glavni alat za pronalazak a zatim i rešavanje uzroka viška. Uz dnevnik, dobijaju i ključna pitanja za postizanje rezultata.

View this post on Instagram

🌸Kako da istrajem i da ne odustanem? Jedno od čestih pitanja koja me pitate.⁣🌸 ⁣ 🔑Ja ću ti reći samo da pre bilo kakvog početka, doneseš odluku koja će biti proizvod tvoje želje i potrebe unutrašnjeg bića da određeno stanje, osećanje ili situaciju promeniš kako bi se osećala bolje. Bez te odluke i saznanja tog što te na kraju primene i promene čeka, zašto to nešto radiš, istrajnost neće biti ni od kakve koristi.⁣ ⁣ 🔑ZA mene je istrajnost i borba (upornost), neodustajanje i prilagođavanje, učenje na svojim greškama i ponavljanje dok ne nađem rešenje koje mi odgovara ili alat kojim ću do cilja stići. Nakon te moje prve odluke, opcija odustajanja ne postoji jer ja JASNO znam gde idem i šta želim da postignem. Sve ovo što za mene istrajnost podrazumeva mi pomaže da do cilja dođem.⁣ ⁣ 🔑To ne znači da kod mene sve ide glatko. I te kako ima teških trenutaka kada me teške misli spopadnu, ali način na koji se ja sa njima suočavam će odlučiti da li ću uspeti u svom naumu ili ne. Teške situacije ne mogu da biram niti da izbegnem, ali zato način na koji ću reagovati samo ja biram. A da bi taj način radio posao, moram da vežbam istrajnost pomoću svog uma i tela.⁣ ⁣ 🔑Kada pričam o izgradnji normalnog odnosa prema hrani iz nenormalnog i potpuno pogrešnog, istrajnost je došla kao odluka a ne kao moranje. Odluka da se više neću stideti svog odraza u ogledalu, odluke da ću zavoleti sebe i u najgorim situcijama, odluke da ću moći da obučem haljinu bez rukava i da se neću stideti svojih ruku, odluke da se neću ODRICATI hrane koju volim, odluke da ću strah pobediti znanjem.⁣ ⁣ 🔑Za mene je to istrajnost u jednoj rečenici. Odluka da želim da se menjam a ne da moram da se menjam!⁣ ⁣ 🔑I kao što vidite, obrni okreni, uvek ste vi kovači svoje sudbine, oni koji imaju izbor, i jedina osoba koja vam može pomoći i odmoći ste upravo vi sami sebi. Ako vi ne obavite razgovor sa sobom, i ne znate šta radite i gde idete, nijedan stručnjak niti novac vam u tome ne može pomoći. Veštine koje donose uspeh, poput istrajnosti, komunikacije, prihvatanja i sl. Ne možemo kupiti, moramo ih izgraditi kroz preuzimanje akcije. 🌷Šta je za vas prva asocijacija na istrajnost? Baš bih volela da čujem. 🌞

A post shared by Jovana Jevremović (@kakodasmrsam) on

5. Sigurno si imala priliku da isprobaš razne dijete i da li bi mogla da opišeš šta ti se kod njih svidelo a šta ti nije prijalo?

Isprobala sam dosta dijeta, ali od svih njih bih kao najopasnije navela gladovanje. Jer me je ono dovelo do poremećaja u ishrani koji se zove emocionalno prejedanje. Jutro bih započinjala sa razmišljanjem danas je taj dan, uspeću da se pridržavam svih pravila koja će mi pomoći da smršam: neću pojesti ni jedan jedini slatkiš, neću jesti hleb, neću jesti grickalice, neću jesti nakon 18h. Škrtarila bih na svim obrocima, podsvesno naravno, jer sam znala da je veče najkritičnije. Kada bi došlo 22h, moja čelična volja bi popucala od svega što sam preživela u toku dana, sve zabrane bi odjednom postale nevažne a ja bih sedala za sto i jela sve što nađem i po minuta. Osećaj krivice, griže savesti i misli poput „Glupačo jedna, opet nisi uspela, nikada i nećeš!“ su me činile svakim danom sve nesrećnijom i nezadovoljnijom iako je spolja moj život izgledao u savršenom redu. Taj začarani krug je nešto što ne bih poželela nijednom živom biću. To je jedan od glavnih razloga zašto sam osnovala profil i počela da pružam podršku onima koji se osećaju kao ja tada. Da iz njega izađu jer niko to ne zaslužuje. Dijete me ničemu dobrom nisu naučile.

6. Koja su tvoja tri najveća izazova kada je u pitanju ishrana?

Da pojedem celu porciju, tj. Da ne pojedem malo hrane, jer ću tako imati potrebu za grickanjem. Da pijem dovoljno vode, stavljam čaše svuda po kući, da me podsete ako se zaradim.

Da nemam u kući svežeg voća i povrća – ovo može baš da me naljuti jer mnogo volim voće i povrće, pa se trudim da organizacija po tom pitanju nikada ne zakaže.

7. Zašto si poželela da redukuješ tvoju telesnu masu i kako ti je to pošlo za rukom?

Osećala sam se kao stranac u svom telu, nisam volela sebe, stalno sam se kažnjavala i govorila sebi ružne reči jer nisam uspevala da istrajem. Poželela sam da iz tog pakla gladovanja i prejedanja zauvek izađem jer sam dotakla dno – počela sam da budem grozna prema ljudima koje volim najviše na svetu jer nisam volela više sebe. Uspela sam zahvaljujući svojoj volji i odluci, upornosti i istrajnosti jer sam znala gde idem. Naravno, ništa od toga ne bih uspela da nisam prihvatila da mi treba pomoć i zato sam je potražila. Imala sam personalnog trenera, psihoterapeuta i tvoj personalni plan ishrane koji me je naučio zašto mi dijete nisu potrebne da bih uspela, a još manje sulude zabrane i odricanja od hrane. Tvoj blag i neosuđujući pristup, a opet stručan i prepun pravih jasno objašnjenih informacija o hrani mi je pomogao da hranu razumem, da je se ne plašim i da je ne delim na dobru ili lošu. Ovaj put nisam ništa prepuštala slučaju. I uspela sam. Takođe, tvoji recepti kao i vežbe su moj nepresušni izvor motivacije i mnogo sam ti zahvalna i na tome.

8. Šta te je godinama sprečavalo da održavaš svoju telesnu masu na optimalnom nivou?

Pogrešna uverenja, ugao gledanja i potraga za ekspresnim rešenjima, nedovoljno znanje o hrani i previše pravila iz svih dijeta koje sam praktikovala. Ako bih mogla da kažem nešto sebi iz tog perioda, bilo bi: „Nikada ne ulazi u natpise Kako da smršate 10kg za 20 dana“ i slične gluposti.

9. Kako se osećaš danas nakon postignutog zavidnog rezultata?

Prvo osećanje je OSLOBOĐENO. Začarnog kruga gladovanja i prejedanja, tuđih mišljenja i celodnevnog razmišljanja o hrani. Zatim sposobno, lagano, poletno, radosno, ispunjeno, privlačno i ponosno jer nisam odustala od sebe.

View this post on Instagram

Ista osoba, osmeh je tu ali pozadina u umu je katastrofalno drugačija. . Nije stvar samo u kilogramima. Jeste, jer sam dozvolila sebi da mi to uništi samopouzdanje i zdravlje u određenoj meri, ali uzrok je bio daleko od fizičkog izgleda. Moj izgled i loš odnos prema hrani su bili samo posledica, a uzrok je bio u meni, unutra, satkan od pogrešnih uverenja i potrebe da se svima dopadnem jer sam se plašila odbačenosti. Zato sam bila popustljiva i dopuštala da me tuđa mišljenja o meni oblikuju. Što je potpuno pogrešno. Kasnije sam to shvatila. Zato sam se i okrenula sebi i počela da se ponašam u skladu sa tim kako se ja osećam a ne kako drugi očekuju. Svetu ne možeš ugoditi. I NE TREBA. . Zato ne verujem u kratkoročna i brza rešenja. Ono što sam ja doživela je bila transformacija i telesna i mentalna. . Naravno da mi imponuje kada dobijem kompliment na osnovu izgleda, ali mnogo mi je draže kada mi ljudi koji me znaju od ranije kažu da sam se mnogo promenila kao osoba. . Postala sam jača, sa više samopouzdanja, sa jasnim granicama ponašanja koje dozvoljavam ili ne, mnogo mirnija i staloženija, sa jasnim stavom i određenim prioritetima. A najviše sam ponosna na činjenicu da češće SMEM da kažem NE. Puno vremena ulažem u rad na sebi, ali to je najpametnije uloženo vreme jer sam na taj način ispravan uzor svojoj deci, a činjenica da se osećam dobro u svojoj koži mi je znak da sam na dobrom putu. . Sve ovo možeš postići i ti koja čitaš, samo je pitanje kockica u glavi i one unutrašnje potrebe za promenom. . O ovome ćemo takođe pričati na mojoj radionici, jer je rad na sebi glavni saveznik ka ostvarivanju cilja. 💖 . Da li ste se u nekom periodu života osećale kao ja i kako ste se sa tim izborile? Pišite mi u komentarima slobodno. 🤗

A post shared by Jovana Jevremović (@kakodasmrsam) on

10. Da li bi se ikada vraćala na staro ili je tvoj trenutni način ishrane i vežbanja, nešto što želiš da ostane zauvek tako?

Nikada se ne bih vraćala na staro jer je to nemoguće. Ja više nisam ista, jer me je proces transformacije napravio osobom o kojoj sam uvek maštala. Onog trenutka kada napravite prvi, i najmanji korak, nakon razgovora sa sobom i donošenja odluke, videćete koliko ste jake i nikada vam neće pasti na pamet reč ODUSTAJEM. Ta reč je u mom životu izbrisana trajn. Proces koji će vas dovesti do vašeg cilja je za to zaslužan a ne sam cilj i rezultat. Zato neka traje koliko god je potrebno jer loše navike i višak kg niste dobili za 2,3 meseca već ste ih stvarali godinama.

Nemojte mi verovati na reč, pridružite mi se i uverićete se same.