Jesti zdravo ili nezdravo? Ispravno ili pogrešno? Zadovoljiti apetit ili emocionalne potrebe? Jedan deo vas želi da se hrani pravilno, dok onaj drugi vrišti od potrebe za pizzom koju ćete pojesti uz film.
Da je izbor jednostavan, niko oko toga ne bi imao dileme, ali nije.
U teoriji, svi znamo kako “bi trebalo”, ali tu postoji mnogo aspekata koje treba uzeti u obzir.
Emocionalno stanje i lični identitet su jako važne stavke od kojih često zavisi naš izbor hrane. Zato, pored nauke o ishrani, treba se pozabaviti i ovim podjednako važnim aspektima.

Kako biramo hranu koju jedemo? Na osnovu čega?


ISPRAVNO I POGREŠNO



Znati šta je ispravno, a šta pogrešno nije dovoljno kako bismo uradili ono što znamo da treba. Istraživanja pokazuju da izbore najčešće pravimo spontano, iako sasvim sigurno imamo mogućnost izbora.

Konflikt se javlja kada treba da odlučimo da li ćemo odabrati ono što je dobro za dugoročni cilj ili trenutno zadovoljstvo.

Činjenica je da ono što birate u ostalim segmentima, verovatno ćete odabrati i u ovom slučaju.

Dosta faktora utiče na naše odluke, pa je zato jako važno da tačno znamo na koji način donosimo odluke, sve sa ciljem da ih uskladimo sa onim što zaista dugoročno želimo.

ETIKETIRANJE HRANE?



Ljudi se često etiketiraju na osnovu onoga što jedu. Sigurna sam da ste makar jednom čuli nekoga kako se “hvali” nečim što jede ili se kudi iz istog razloga u odnosu na konkretni obrok. Kako se osuđuje neko gojazan jer jede nešto, dok se kod mršavog na to ne obraća pažnja.
Moral se i te kako povezuje sa izborom hrane, iako ne bi trebalo da bude povezan. Ali, to je druga tema.

Na sličan način se etiketira i hrana. Ljudi će se drugačije prema njoj ponašati u zavisnosti od konteksta.

Recimo, jedna studija je pokazala da ljudi manje ili više posežu za potpuno istim jelom u zavisnosti od situacije u kojoj im je servirana.
Ispitanici su podeljeni u grupe, svi su dobili isto jelo, s tim što je prvoj grupi služeno kao standardni obrok, uz adekvatan pribor i za stolom, druga grupa je imala švedski sto, to im je bila užina/grickalica. Rezultat je pokazao da su oni koji su obrok jeli kao užinu, zapravo pojeli više iako je u pitanju potpuno isti obrok!

Kada nekome date užinu, to se odnosi na mini obrok koji služi da se premosti glad između obroka i vezuje se za nešto usputno što možete pojesti više. Na taj način se ljudi podstiču da pojedu više nego što bi zaista pojeli za obrok.



KO ĆE POPITI VIŠE?



Takođe, rađena su istraživanja koja pokazuju koliko će osobe pojesti/popiti u odnosu na to šta im je rečeno koliko kalorija određeni obrok ima.
Ispitivači su jednoj grupi rekli da piju obrok koji ima 600 kalorija, dok su drugoj rekli da ima 140 kalorija.

Šta mislite, šta se tu desilo i zbog čega? 🙂

Ispitanici iz prve grupe su popili daleko manje od ovih koji misle da piju niskokalorični napitak. Štaviše, njihov hormon gladi se snizio i govorili su da su siti.


VAŽNO JE KAKO BIRAMO



Kao što vidite na navedenim primerima, složene stvari pokreću naše izbore hrane. Nekad ih ne vidimo, nekad previdimo, nekad namerno zažmurimo.

Nije suština uvek i po svaku cenu jesti nutritivno najbogatiju hranu, ali bi bilo jako korisno osvešćivanje izbora.

Zašto smo sada odabrali jabuku umesto čokolade?
Da li bismo isto uradili u nekoj drugačijoj situaciji?

Zavisi… I od same situacije i od vas samih. Kada upoznate sopstvene reakcije, tačno ćete znati i kako da “podesite okolnosti” tako da spontano birate ono što želite zarad dugoročne dobrobiti. 🙂