Zvuči kontradiktorno, zar ne?
Do kraja teksta ćete shvatiti zašto nije. 🙂


Da li ste nekada uhvatili sebe kako se kritikujete zato što nešto niste uradili kako treba?
To nije tako neuobičajeno i svima se dešava.
Iznerviramo se, razočaramo i misli krenu.

Ono o čemu tada ne razmišljamo je da li bismo se ikada tako obraćali nekome koga volimo?

Verovatno ne jer znamo da bi se zbog toga osećao još gore.
Zato to ne treba ni sebi da radimo, a današnji tekst posvećujemo tome kako da zaustavimo kritikujuće misli kada su u pitanju ishrana, fizička aktivnost ili koji god fitnes cilj.



A naravno, isti princip možete primeniti i na bilo šta drugo. 😊


ŠTA JE PROBLEM SA SAMOKRITIKOM I ČEMU VODI?



Čest okidač za samokritiku jeste perfekcionizam, odnosno previsoka, uglavnom nerealna očekivanja.
Ukoliko ste se do sada loše hranili i niste imali nikakvu aktivnost, nije realno da očekujete od sebe da odjednom „isečete“ sve, više nikada ne pojedete kolač i trenirate 7x nedeljno.

Niti je fizički preporučljivo, niti je pshički dobro po vas.

Iz tog razloga, moja preporuka su uvek sitni ciljevi koji će korak po korak činiti da se osećate sve bolje i bolje sa mnogo manjim rizikom od razočaranja koje će vas vratiti na početak.

VRATITI NA POČETAK je ključna rečenica.

Uz previše samokritike, ili ćete se vratiti na početak ili ćete stići do cilja iscrpljeni, što opet nije rešenje.


ŠTA KADA PREKRŠITE PLAN?



Plan je sjajna stvar, posebno za početnike kojima treba neka vrsta usmerenja.
Ali plan nije spisak zakona, pa ćete završiti u zatvoru ako nešto pogrešite. Zapravo, ništa bitno se neće desiti ukoliko ispadnete iz plana, pod uslovom da nastavite gde ste stali.

Problem je kada nakon tog kršenja vi nastavite sa lošim navikama jer se vodite onim „Kada sam već prekšio/la, da bar pojedem sve što želim.“

To je što se tiče fizičkog efekta greške, u narednim stavkama navešću predloge koji će vam biti od pomoći da savladate samokritične misli. 😊


PRIMEĆUJTE SVOJE MISLI



I nemojte im uvek verovati.

Prvi korak bi bio da primećujete šta automatski krećete da govorite sebi u određenim situacijama.
Recimo, uzmete kolač. Pretpostavka je da kreće ovako „Opet jedeš slatkiše, opet odustaješ, nikad nećeš smršati jer nisi karakter“ i tako dalje. Izostavila sam uvrede, a ni one nisu tako retke.

Ono što ćete sada uraditi je da primetite kako razmišljate.

Ali, umesto da „poverujete“ u to što čujete, samo saslušajte i ne nastavljajte da taložite slične misli.

Umesto toga, možete reći sebi „Opet si previše kritična prema sebi. Nije strašno što si pojela kolač, čovek si, nisi mašina. Nije ti cilj da postaneš opsednuta zdravom hranom već i da uživaš u ukusnom kolaču.“ Ovo je samo primer koji možete prilagoditi svojoj situaciji, ali vidite u kom smeru ide razmišljanje.

Ukoliko ste pomislili da ćete zbog takvih reči dati sebi oduška da pojedete 10 kolača, ne plašite se. Veće su šanse da ćete u prethodnom samokritičnom scenariju to uraditi jer se već osećate kao neko ko je odustao.


ODVOJITE VREME ZA SEBE I SVOJE OBROKE



Nije fer da se osećate loše zato što ste posegnuli za sendvičem nakon posla ako ništa pripremljeno u tom momentu niste imali. Jednostavno rešenje za to je da unapred isplanirate svoje obroke kako biste što ređe dolazili u situacije za koje se lako možete okriviti, a mogle su biti izbegnute.



PAZITE KOGA SLUŠATE



Ukoliko primetite da neko svojim komentarima (bilo uživo, bilo na mrežama) čini da se osećate loše, vreme je za nove ljude. Recimo, vi sebe kritikujete jer ne radite sve savršeno.
Da li će vam više prijati neko ko je ljubazan prema vama ili ko doliva ulje na vatru?

Biti ljubazan prema sebi ne znači davati sebi opravdanja za sve i svašta, upravo suprotno.
Kada je neko ljubazan prema sebi, čak i kad pogreši, značajno se povećavaju šanse da će nastaviti da radi kako treba.

Isto je i sa drugim ljudima. Birajte čije reči slušate.


DAJTE SEBI KOMPLIMENTE



Svi mi imamo običaj da se kritikujemo za ono loše, ali zaboravimo da se pohvalimo za ono što odradimo dobro. Kao da se to podrazumeva, a ne podrazumeva se ništa.
Umesto da napadate sami sebe jer niste otišli na trening, pohvalite se što ste danas pojeli tri nutritivno bogata obroka.
Umesto da se kritikujete zbog tog kolača, pohvalite se jer ste išli u jutarnju šetnju.

Možete zapisivati sve dobro što uradite i zatim to čitati u momentima kada vam krenu samokritične misli.



ŠTA MOŽETE DA NAUČITE IZ DATE SITUACIJE?



Šta god da ste uradili pogrešno, možete iz toga izvući neku lekciju.

U pomenutoj situaciji sa sendičem nakon posla, lekcija bi bila da pripremate unapred.
Ukoliko ste došli mrtvi gladni na neko slavlje, možda je lekcija da ne gladujete čitavog dana kako biste uveče jeli.
Kada propustite trening jer ste preumorni popodne, možda je to znak da trening treba da prebacite za neki jutarnji termin.

I tako dalje. Ponekad je ono što liči na odustajanje, samo lekcija.

I poslednja, ali možda i najvažnija stavka…


OPROSTITE SEBI ŠTO NISTE SAVRŠENI.



Problem sa previsokim standardnima je ne samo u tome što su iscrpljujući već i nesumljivo vode u nezadovoljstvo. Onda, šta god da uradite, i dalje niste zadovoljni i uvek nalazite nešto što nije dobro i na čemu treba raditi.

Nije loše napredovati, nije loše želeti.

Ali može biti loše kada je pritisak jači, a želja za savršenstvom veća od želje za napretkom.

Budite ljubazni prema sebi… Baš kao što biste bili prema drugima.

I ne forsirajte se ni sa ovim. Vežba čini majstora, pa će vam tako biti potrebni i vežba i vreme kako biste naučili da ne budete previše samokritični.
Ovaj tekst je sjajan početak.
Već sada znate da zaslužujete bolje i da ugao gledanja na stvari može da se promeni. Ne odjednom i ne odmah, ali vremenom da.

Samo ne zaboravite da je sve što znate nevažno bez primene.
Primena pravi razliku, kao i konzistentnost.

Pogrešila si?
Ideš dalje.
Ne ide ti?
Pokušavaš i dalje. Trudiš se da uočiš problem i da ga rešiš.


Nije problem u tebi, pa da je stvar nepromenljiva. Problem je u tvom načinu razmišljanja, što su dve različite stvari. A to, zasigurno, možeš da menjaš. 😉