Nutricionizam 24.11.2020.

Kako da smanjite anksioznost koja je povezana sa ishranom

Veliki broj ljudi (a posebno žena) konstantno oseća anksioznost po pitanju hrane.
Šta je ok da jedu, šta nije, šta će ih ugojiti, šta nije zdravo, šta jeste zdravo…
Kada uzmemo u obzir koliko samo svi okruženi osudom i posramljivanjem zbog izbora ishrane, nije ni čudo da se to „normalizovalo“. Ipak, to što je zbog zastupljenosti postalo „normalno“, ne znači da zaista jeste. Upravo suprotno, to je razlog više da se pozabavite sobom i smanjite anksioznost kada je u pitanju hrana.

Molim vas, uzmite u obzir da su ovo uopšteni predlozi i da svako ko oseća da zaista ima veliki problem sa time, treba da se obrati stručnom licu, psihologu/psihoterapeutu/psihijatru.

 

PIŠITE DNEVNIK

Stalno trubim o dnevniku i rado ga koristim u radu sa klijentima, ali se zaista pokazao kao vrlo efikasan. Ukoliko nikada niste pokušali, sada je vreme! Premda deluje banalno, neverovatno je koliko se drugačije posmatraju stvari kada se stave na papir. Velike su šanse da će vam biti jasnije neke stvari koje pukim razmišljanjem ne dovode do zaključka.

Primera radi, možete odgovoriti sebi na sledeća pitanja.

  • Kada, u kojim situacijama najčešće osećam anskioznost po pitanju hrane?
  • Da li su to proslave sa velikim brojem ljudi?
  • Prolazak pored pekare?
  • Gledanje slika ukusne hrane na instagramu?
  • Gledanje filma, bilo sami ili u društvu?
  • Koje misli vam se motaju po glavi tada?
  • Čega se tačno plašite?

Navedite koje su to situacije u kojima najčešće dobijete poriv za određenom hranom, a zatim i anksioznost jer ne znate kako tome da se oduprete.

Važno je da ne prosuđujete već samo da zapišete sve što vam u momentu padne na pamet.

Posmatranje sebe, svojih misli i emocija vam može pomoći da bolje razumete sebe, ali i potencijalno predviđate svoje ponašanje u određenim situacijama, samim tim imate mogućnost i da ga regulišete.

 

FOKUSIRAJTE SE NA ONU HRANU KOJU „DOZVOLJAVATE“ SEBI

Umesto da konstantno razmišljate o tome šta ne smete, i šta je „loše“, prebacite fokus na sve ono što treba da jedete. Istražujte nove recepte, testirajte šta vam se više dopada, a šta manje, napravite zabavu od pripreme i organizacije obroka.

Gledajte slike zdrave hrane na instagramu, pinterestu… Podstičite sebe da vam što više dopre do glave ideja da možete uživati u toj hrani, umesto da samo razmišljate o onoj hrani koje se trenutno „plašite“.

 

ALI UBACITE I MALO ONE KOJA VAS „PLAŠI“

Ukoliko vam se grči stomak od pomisli na proslavu koja vas čeka, na veliku količinu hrane koja će tamo biti, ni slučajno ne preskačite ovaj pasus.
Kako bi određena neprijatnost povodom nečega nestala, neophodno je da se sa time suočite, ali polako, korak po korak. Nije rešenje da se najedete i ne možete da dišete već da postepeno i povremeno ubacite ponešto od brze hrane, slatkiša ili čega god, kako biste videli da to ništa neće promeniti po pitanju vašeg zdravlja i fizičkog izgleda.

Verujem da svesno već znate da goje kalorije, a ne izbor namirnica, i da aposlutno sve u određenoj meri može biti deo pravilne ishrane, ali je potrebno da se i na emocionalnom nivou „uverite“ u to time što ćete postepeno pojesti po porciju čipsa, čokoladicu i slično.

Tempo diktirate sami, a videćete kako vremenom postajete sve manje opterećeni.

 

JEDITE DOVOLJNO

Kada gladujete, pa uz to još zabranjujete sebi sve živo, sasvim je očekivano da će anksioznost po pitanju hrane rasti. Gladni ste, žudni i naravno da ćete se tako osećati, to je sasvim prirodno.
Međutim, ono što možete da uradite je da se trudite da što ređe budete tako gladni.
Rasporedite obroke tako da redovno jedete, kao i da to budu nutritivno bogate namirnice koje će duže držati sitost, pa onda nećete imati toliko potrebu za bilo kojom hranom, samim tim neće biti ni nervoze po tom pitanju.

 

PRATITE SADRŽAJ KOJI NE PODSTIČE VAŠ STRAH OD ODREĐENE HRANE

Ukoliko čitate kako će vas belo brašno i beli šećer ubiti ili pak instant ugojiti, nekako je prirodno da nakon određenog vremena razvijete odbojnost prema svemu što ga sadrži.
Zato je daleko pametnije da pratite sadržaj koji se bavi naukom, a ne zastrašivanjem i koji podrazumeva malo širu sliku od samog fizičkog zdravlja.

Niko ne kaže da je sjajno da jedete fast food i slatkiše neumereno i svakodnevno, ali je problem u tome što striktno izbegavanje svih tih namrinica samo dovodi do toga da ih još više želite, samim tim na kraju i više jedete, a da ne govorim o potencijalnim rizicima za razvoj poremećaja u ishrani.

 

PRAKTIKUJTE FLEKSIBILNOST UMESTO SAVRŠENOSTI

Suština pravilne ishrane je u fleksibilnosti, a ne savršenosti. Ništa nije crno ili belo, niti ste vi upropastili sve time što ste pojeli parče čokolade. Jednostavno ne funkcioniše tako.

Nešto pojedemo za telo, nešto za dušu, nešto za oba. I sve je podjednako važno.

 

POKUŠAJTE DA SE SETITE ODAKLE VAM IDEJA DA BUDETE RIGOROZNI

Kada malo detaljnije izanalizirate odakle vam uopšte pomisao na to da nešto ni slučajno ne smete jesti i da će vam biti ne znam šta od toga, shvatićete koliko je zapravo besmisleno.
Časopisi, fitnes industrija koja za cilj ima prodaju svojih „zdravih“ namirnica, javne ličnosti koje reklamiraju određene stvari… Sve se svodi na novac i manipulaciju.

Nijedan nutricionista koji se bavi pravom naukom (a ne pseudonaukom) vam neće reći da je idealno da budete savršeni i rigorozni već fleksibilni, a da vaša ishrana bude u skladu sa VAMA.

Kakva su vaša iskustva sa ovim?
Da li ste imali strah da jedete određenu hranu i šta mislite, odakle vam to?

Uživajte do narednog čitanja,

Nada 😊

 

 

 

FITT Individualan plan ishrane uz koji najlakše i najefikasnije stižeš do željenih rezultata.

Ne savetujem vas kako da gladujete ili izbacujete liste namirnica iz ishrane, ne učim vas da kupujete šejkove ili preparate da biste postigli željeni izgled. Ne učim vas da je hrana zdrava ili nezdrava, kao ni dobra ili loša.

Učimo kako da na osnovu ličnih potreba, želja i ukusa sami sebi u budućnosti kreirate idealne obroke i vodite svoju ishranu na način na koji se najbolje uklapa u vaše potrebe.