Ishrana 15.05.2020.

Kako intuitivna ishrana izgleda u praksi?



Kada govorimo o intuitivnoj ishrani, često imam utisak da ljudi čuju dve krajnosti koje, logično, ne idu jedna sa drugom. Sa jedne strane je opuštenost po pitanju ishrane, a sa druge strane nutritivno kvalitetna ishrana.

Kako se onda kvalitetno hraniti, a ne biti opterećen?


Potrebno je pre svega naći balans, a i definisati šta znači biti opterećen.
To je mnogo više stvar psihe nego konkretnih akcija koje uradite po pitanju ishrane i to je jako važno razgraničiti.

Osnovna stvar kod intuitivne ishrane jeste slušanje svog organizma što podrazumeva da jedete kada ste gladni, da birate hranu koja vam u tom momentu najviše prija i u onoj količini koja će vam dati energiju i držati sitost. Isto tako, osluškivanje svog organizma ne znači da ćete jesti sve što vam padne pod ruku, cilj je upravo da do toga ne dolazi. Ali, to je neka druga tema u kojoj sam već dosta pričala na blogu, pa možete naći te tekstove.


Šta je ovde problem?



Šta bi bio glavni problem kod ideje da jedete kad vam se jede, koliko vam se jede, šta vam se jede i da sve to bude u skladu sa nutritivnim i energetskim potrebama vašeg organizma?

Pa, način života. Većina ljudi ne može bez ikakvog planiranja da ima sve ovo.
Ukoliko radite i imate pauze u određeno vreme, svakako ne možete jesti kada vam padne na pamet.
Isto tako, kada su u blizini samo pekare, biće lakše da posegnete za pecivom nego da u datom momentu smišljate šta biste kvalitetnije mogli da pojedete. Još ako tu uključimo finansijski momenat, vrlo je jasno da čak i intuitivna ishrana podrazumeva određeno planiranje unapred, ali ne tako da to bude strog plan već isključivo pomoć i prilagođavanje VAŠIM POTREBAMA.

I tu je ključna razlika između rigidnih planova i intuitivne ishrane.

Motiv kod strožije ishrane jeste na neki način kažnjavanje dok je kod intuitivne ishrane cilj da se svaki izbor pravi sa pozicije brige o zdravlju i dobrom osećaju. Kada to uspete, nema nikakvih bojazni da ćete svakog dana jesti 300 g čokolade samo zato što to ne zabranjujete sebi. Neće biti potrebe za zabranama.

Evo nekih ideja koje vam mogu biti korisne i koje će vam pomoći ukoliko želite da se intuitivno hranite.


1. NAPRAVITE SPISAK NAMIRNICA KOJE VOLITE


I to uradite redom. Recimo, tabela 1 su namirnice koje najviše volite, tabela 2 one koje volite, ali ih ne biste stavili u omiljene, tabela 3 one prema kojima ste ravnodušni i tabela 4 one koje nikako ne volite.
Samo zapisujte sve ono što vam padne na pamet.
Ovaj spisak je važan kako biste uživali u obrocima koje jedete.



2. SPISAK NAMIRNICA PO GRUPAMA


Raspodelite namirnice sa prethodnog spiska po grupama ili makronutrijentima. Recimo, ukoliko ste napisali da volite ovsene pahuljice i pastu, to stavite u grupu žitarica odnosno ugljenih hidrata ukoliko ste grupisali prema makronutrijentima i tako za svaku namirnicu. Moj predlog je da za početak to budu makronutrijenti kako ne biste bili zbunjeni velikom količinom informacija.

Samo ih sve raspodelite na ugljene hidrate, proteine i masti i na osnovu sopstvenih potreba, pripremajte obroke.

Prethodni spisak je bio važan zbog vašeg ukusa, a ovaj je važan zbog zadovoljenja nutritivnih i energetskih potreba.


3. PRLAGODITE ISHRANU NAČINU ŽIVOTA, A NE OBRNUTO


Kada odlazite na posao?

U koliko sati obično volite da doručkujete, ručate, večerate?


Kada najčešće ogladnite?


Da li hranu pripremate kod kuće ili jedete napolju?

Jako je važno da definišete šta bi bile potencijalne teškoće i da ih prevenirate.



Na primer, ukoliko naručujete hranu i ne volite da spremate, a idete na posao svakog dana, koraci bi mogli biti sledeći.


Da li se blizu vašeg posla nalazi restoran zdrave hrane?


Da li idete na pauzu ili će vam dostavljati?


Koliko se to uklapa u vaše finansijske mogućnosti?


Ukoliko restoran nije blizu vašeg posla i ne rade dostavu, da li je u redu da naručujete veče pre i sutradan podgrejete?


Previše vam je skupo da naručujete?


Kako biste mogli da organizujete vreme za pripremanje obroka unapred?


Kojim danima idete u nabavku?


Kako se budžet uklapa sa vašim omiljenim namirnicama?



Mnogo je pitanja na koja u startu treba odgovoriti i definisati način koji će najbolje funkcionisati za vas lično, ali na kraju to postane automatska radnja i nećete morati stalno da mislite o tome šta ćete jesti, to će vam biti prirodno.



Idealno bi bilo da jednom nedeljno napravite spisak obroka koje ćete jesti i na osnovu toga kupovati namirnice i pripremati ih (ukoliko ste se odlučili za tu opciju). Kako ćete znati da će vam se sutra za ručak jesti baš to i to?

Nažalost, nikako sa sigurnošću. Ali ako dobro poznajete svoj organizam, znaćete kakvi vam obroci otrpilike kada prijaju i to iskoristite onda kada nećete moći u trenutku da odlučite šta ćete spremati.
Jasno je da niko ne jede u svakom momentu baš ono što mu se najviše jede, možda nema to u kući, možda nije u prilici da to sada sprema i tako dalje. Ali je suština da se unapred potrudite da imate nešto što volite i da od toga što imate, odaberete ono što vam najviše prija.


Moj predlog je da uvek imate 5 omiljenih doručaka, 5 omiljenih ručkova i 5 omiljenih večera kako biste zadržali jednostavnost i kako ne biste bili preopterećeni u startu, a sve ostalo uvek možete po želji dodati.

Nadam se da je sada koncept intuitivne ishrane još jasniji i da ćete primeniti savete iz današnjeg teksta.

FITT Individualan plan ishrane uz koji najlakše i najefikasnije stižeš do željenih rezultata.

Ne savetujem vas kako da gladujete ili izbacujete liste namirnica iz ishrane, ne učim vas da kupujete šejkove ili preparate da biste postigli željeni izgled. Ne učim vas da je hrana zdrava ili nezdrava, kao ni dobra ili loša.

Učimo kako da na osnovu ličnih potreba, želja i ukusa sami sebi u budućnosti kreirate idealne obroke i vodite svoju ishranu na način na koji se najbolje uklapa u vaše potrebe.