Opsesivno razmišljanje o hrani i šta sa njim

 

Kao što sam već mnogo puta pomenula, problem kod mršavljenja nije hrana niti kalorije. Problem su misli koje dovode do toga da se prejedate ili konstantno birate nutritivno siromašne namirnice. Kada krenu sa dijetom, ljudi neretko celog dana razmišljaju o tome šta će jesti, kada će to spremiti, šta smeju, šta ne smeju…

A da ne pričam o društvenim okupljanjima na kojima se služi hrana, tada tek misli potpuno podivljaju. Zatim se uzdržavate od hrane, posmatrate druge kako jedu… Da biste na kraju izbegavali i društvena okupljanja.

Da li ste nekad imali osećaj da potpuno gubite kontrolu nad tim? Da se plašite da nikada nečete prestati da budete opsednuti time? Da li vas zastrašuje činjenica da ćete čitavog života biti na dijeti?

Kada konstantno razmišljate o tome i na taj način, vi se mentalno trošite. To ispija svaki atom energije iz vas jer se svakog dana suočavate sa hranom koja je za vas izazov. Pre ili kasnije, to počinje da ima toliki uticaj da vaš život, a da možda toga niste potpuno ni svesni.

Ne želim da kažem da je loše voditi računa o ishrani, daleko od toga. Korisno je i zdravo da brinete o sebi i u tom aspektu. Ali, to nije opsesija. To vas oslobađava, a opsesija vas poseduje.

Koliko god sve navedeno crno zvučalo, znajte da se to može menjati! 🙂 Neću lagati, potrebno je dosta truda, strpljenja, često i vremena. Ne postoji instant rešenje koje će očas posla rešiti problem. Moraćete da se ispitujete malo više.

Koje su to misli koje najčešće opsedaju ljude sa problemima u ishrani?

ŠTA SAM TO UPRAVO POJEO/LA?!

Čokoladu, čips, torte, kolače, junk… Šta god. Pojeli ste to i gotova priča. Nemate baš ništa od toga što ćete nakon svakog zalogaja donositi sebi presudu kao da ste strašno zgrešili. To je ipak samo hrana.

Potrudite se da nakon što nešto pojedete, utišate svoje misli i prestanete da se preispitujete. Nekad je zaista korisno krenuti sa stavom “Šta je bilo, bilo je” i opušteno nastaviti dalje.

 

ŠTA ĆU JESTI DANAS /SUTRA / NAREDNIH DANA?

Jako opterećujuća misao za nekoga kome je non stop u glavi. Konstatno donošenje odluka i crpljenje energije. Ponavljam, ovo je sasvim u redu kada nije na nivou opsesije. Ali, kada jeste, potrebno je uraditi nešto povodom toga. Prestanite da non stop razmišljate o tome “šta ćete” i “šta ako”.

Kupujte jednom nedeljno namirnice čisto da uvek imate sastojke, i zatim od njih pripremajte obroke.

U ovom slučaju, možda je intuitivna ishrana pravi izbor za vas.

Što više slobode sebi uskraćujete, to će vam više biti potrebna i obrnuto. Što ste slobodniji, sve ćete manje imati želju za “zabranjenim”. Ne gušite i ne pritiskajte sebe.

 

KAKO ONA MOŽE TAKO, A JA NE MOGU?

Upoređivanje je najgora stvar koju sebi možete da priuštite. Problem nastaje kada svoje najgore upoređujemo sa nečijim najboljim, a obično se to i radi. Pa neće biti čudno kada upoređujete svoje trbušnjake sa nekim ko vežba godinama unazad. Naravno da ćete biti isfrustrirani. To je prirodna reakcija na datu situaciju. Ali vi imate moć da takve situacije izbegnete.

Prosto prebacite misli na nešto drugo, prešaltajte se na drugi kanal. 🙂

Prestanite da gledate spolja, mnogo je pametnije da zađete unutra jer se baš tamo krijete vi, sa punom kontrolom.

 

Kada jedete kad niste fizički gladni, to radite da biste se bolje osećali. Razmislite, zbog čega ne tražite zadovoljstvo u drugim stvarima? Zašto je hrana ta koja vas “leči”? Doduše, samo trenutno i prividno, suštinski se ide u novi problem.

Za kraj upamtite

 Hrana treba da bude deo vašeg života, a ne vođa istog.

 

Uživajte do narednog čitanja

Nada 🙂