Nauka je davno pokazala da fizički izgled, ishrana i generalno stil života nisu samo stvar fizičkog zdravlja već i mentalnog. Sve je vrlo suptilno povezano jedno sa drugim i kada jedan deo zakaže, to se neminovno odrazi na čitav sistem. Upravo na taj način dolazimo do veze između depresije, poremećaja u ishrani i žena u zapadnom svetu.

Koliko je to povezano jedno sa drugim i na koji način utiče na nas?

1. Žene su duplo sklonije depresiji od muškaraca.

2. Poremećaji u ishrani se najčešće javljaju u pubertetu.

3. Poremećaji ishrane su najzastupljeniji u zapadnim zemljama, u nezapadnim ih gotovo i nema.

4. Sve je više depresije, baš kao i poremećaja u ishrani.

5. Depresija se javlja kod sve mlađih ljudi, baš kao i poremećaji u ishrani.

Zbog svega navedenog, a i činjenica koje već znate jer živite u današnjem vremenu, jasno je da postoji odnos između depresije, poremećaja u ishrani i života u zapadnom svetu (ili makar uticaja sa zapada).

Neke studije pokazuju da su poremećaji u ishrani zapravo maskiranje depresije. Kada osoba ne može da se suoči sa simptomima depresije, razvija poremećaj u ishrani jer tu na neki način reaguje na problem dok je kod depresije potpuno nemoćna.


MRŠAVOST KAO IDEAL LEPOTE

Već smo govorili o tome u okviru prethodnih postova, a to što se ponavlja na toliko mesta samo pokazuje koliko je ovaj uticaj zapravo moćan.

Ukoliko žena svoje telo doživljava kao neadekvatno i nedovoljno mršavo, verovatno će se podvrgnuti ekstremnim merama poput strogog plana ishrane i treninga. Ukoliko pak to ne uradi, biće nezadovoljna svojim izgledom, pa se praktično nalazi između dve vatre.

Prividno bira između poremećaja u ishrani i/ili nezadovoljstva izgledom.

Pubertet je posebno osetljivo doba kada je ova tema u pitanju. Tada je želja da se dopadnemo drugima jača i mnogi će učiniti sve samo da do toga dođe.

KULTURA ISHRANE

Dijete, dijete, dijete… Nezadovoljstvo telo, osećaj neadekvatnosti, gubitak kontrole. Što se više priča o dijetama, sve je više gojaznih, kao i poremećaja u ishrani. Koliko god paradoksalno zvučalo, zapravo je logično.

Neko ko je nezadovoljan, otići će na dijetu. Kada se na strog način lišava hrane, počeće da se prejeda. Ukoliko se to razvije do neke mere koja prelazi granicu normalne reakcije, doći će do opsesivnog prejedanje (binge eating) što je ozbiljan poremećaj u ishrani. Samim tim, osoba će verovatno uz velike količine hrane dobiti i koji kilogram viška, tako da eto začaranog kruga.



NEDOSTATAK KONTROLE

Toliko metoda za mršavljenje, a ljudi i dalje ostaju gojazni. Šta se tu dešava?
Pored najrazličitijih destruktivnih misli koje prate ponašanje, nedostatak kontrole je jako važan faktor.
Koliko god želeli, ne uspevaju da smršaju, tačnije da istraju u onome što su započeli. Polako počinju da veruju da sa njima nešto nije u redu i eto problema. Ukoliko je osoba sklona depresiji, ovakve situacije su preduslov da ona ispliva. Zatim hranu mogu koristiti kao način ublažavanja depresivnih simptoma, tako da čitava situacija postane još gora.


KAKO SMANJITI NEGATIVNE UTICAJE?



Da bismo bilo šta promenili, moramo da razumemo odakle dolazi i upravo to je razlog pisanja ovakvih tekstova. Kada znamo odakle da krenemo, naći ćemo način da stignemo gde želimo. U ovom slučaju je to preventiva poremećaja u ishrani praćenih depresijom.

Evo nekih predloga za koje smatram da će pomoći.

1. Razgovarajte sa mladim ženama o mršavosti kao idealu lepote, objasnite im kako funkcioniše kako bi znale da nije do njih.

2. Upozorite ih na uticaj dijete ne samo na fizičko već i mentalno zdravlje.

3. Pojasnite im da fotografije sa televizije i iz časopisa nisu realne.

4. Budite primer, ne držite rigorozne dijete.

5. Podržite različitost po pitanju oblika i veličine tela.


Da li pojedinac može promeniti svet? Sigurna sam da ne. Ali kada bi svako od nas krenuo od svoje kuće, to bi bilo mnogo više od pojedinca. Budite vi danas ti. 🙂

NADA FITT PLAN ISHRANE