Često se govori o raznim terminima koji se poistovećuju sa intuitivnom ishranom, ali imam osećaj da uvek nešto nedostaje. Nešto zbog čega sve ostane na znanju, na teoriji, ali nije baš primenljivo u praksi. Iz tog razloga sam odlučila da današnji tekst posvetim upravo temi sitosti i zadovoljstva, da li jedno isključuje drugo, kako međusobno deluju i najvažnije – kako ih prepoznati.

Važno je odmah reći da niko drugi ne može da vam da listu i kaže da je to to.
Sve i da takva lista postoji, ne bi bila primenljiva na svakome.
Suština je u tome da vam smernicama pomognem da naučite da prepoznajete svoje signale koje vam telo šalje kako biste adekvatno odgovorili na njegove potrebe.

Kada ste siti, a ne prejedeni, vi se osećate dobro. Ni previše puno, ni gladno već između.
Ukoliko posle ručka ne možete da ustanete sa stolice, vi niste siti već ste se prejeli, a tu je ogromna razlika.
A gde je tu zadovoljstvo?

Iako ćete možda pomisliti suprotno, zadovoljstvo se zapravo nalazi rame uz rame sitosti, a ne prejedanju.


Čini vam se da iz zadovoljstva jedete više nego što vam treba, ali da li je zaista tako?
Da li osećate zadovoljstvo kada jedete više nego što vam suštinski prija?
Kada jedete samo zato što je ukus nečega lep?

Sam ukus nije dovoljan za vaše zadovoljstvo, potreban je miks gladi i dobrog ukusa kako biste zaista imali osećaj zadovoljstva dok jedete.

Ukoliko je ukusno, a vi ste siti, to nije to. Isto kao što je neukusno neukusno i kada ste gladni, iako vam utoli glad, zadovoljstvo izostane.

Koncept intuitivne ishrane nikako ne isključuje zadovoljstvo u hrani, upravo suprotno. Zato se toliko potencira odabir namirnica koje volite. Baš zato treba razjasniti pojmove sitost, zadovoljstvo, prejedanje…




Zbog svega navedenog, vaš sledeći korak je definisanje malih koraka koji će vam pomoći da naučite da prepoznajete signale koje vam telo šalje.

Evo nekih predloga kako da detektujete prijatan osećaj sitosti, za prejedenost sam sigurna da već znate. 😊)



1. SAMO JEDITE
Bez telefona, televizora, čitanja poruka, završavanja poslova… Odvojite vreme za jelo, makar to bilo i 10 minuta, samo ih izdvojite. Neka to bude vase vreme za jelo i ni za šta drugo.

2. OBRAĆAJTE PAŽNJU
Na svaki zalogaj, na ukus, na osećaj koji imate dok jedete… Sve ono što isključuje automatsko ponašanje koje posledično “isključuje” i vaš sluh za signale koje organizam šalje.

3. JEDITE SPORO
Nemojte žvakati prebrzo i samo gutati hranu, da biste ispunili sve iz prethodne stavke, morate jesti sporije.

Cilj sva tri predloga je da utišate sve ostalo kako biste zaista pratili svoj osećaj. Da li će uspeti iz prve? Verovatno ne. Potrebno je vreme da vam postane jasno šta uopšte osećate po tom pitanju ukoliko ste dugo vremena jeli kaon a traci i bez puno svesti o momentu jedenja.


Da li ćete svakog dana biti siti od iste količine hrane?
Apsoltutno ne! Zavisi koliko ste spavali, koliko energije imate, koliko ste bili aktivni, u kom ste delu menstrualnog ciklusa… I sasvim je u redu da ne jedete istu količinu hrane svakodnevno.



ŠTA JE SA ZADOVOLJSTVOM?

Ponovo se vraćamo na njega. Ne samo da možete biti zadovoljni dok jedete već je to važna stavka koju ne treba izostaviti. Davno je prevaziđena teorija da treba jesti neukusnu hranu da biste jeli zdravo.

Sitost je stvar fizičke gladni, zadovoljstvo je mentalna sitost.

Sve i da pojedete gomilu vama neukusne hrane koja će vas energetski i nutritivno zadovoljiti, i dalje će vam se jesti nešto što volite. Ukoliko ste ikada bili na rigoroznoj dijeti koja isključuje namirnice koje volite, sigurna sam da već znate da je tu i osećaj žudnje iako ste fizički siti.

Ključ je naći balans sitosti i zadovoljstva koji rade zajedno, umesto da jedno isključuje drugo.

KAKO PRONAĆI BALANS?

Poslužiće vam smernice za kreiranje obroka, ali na kraju dana ste vi ti koji morate isprobavati i pratiti svoj osećaj. To je jedino ispravno i dugoročno primenljivo.

1. ŠTA VOLITE I ŠTA VAM SE SADA JEDE?
Ukoliko se neko određeno vreme pre svakog obroka budete zapitali šta vam se zaista jedete, nakon nekog vremena ćete uočiti određene obrasce. Naravno da može biti povremenih odstupanja, ali uvek ima nečega što bude češće. Recimo, da li više volite slan ili sladak doručak, topla ili hladna jela, hrskavo ili kremasto, na kašiku ili grickanje… Koje namirnice konkretno …. I tako dalje.
Šta vam duže drži sitost, a nakon čega jako brzo ogladnite.

I moj predlog je uvek spisak namirnica koje volite kako biste tačno znali šta da kupujete i od toga kreirate obroke. Takođe, ukoliko koristite gotove recepte, znajte da uvek možete ono što ne volite, zameniti namirnicom iz iste grupe.

2. UKLJUČITE SVE MAKRONUTRIJENTE

Ukoliko izbegavate ugljene hidrate, proteine ili masti, velika je šansa da ćete imati nutritivni nedostatak. Potrebni su nam svi makronutrijenti, svaki ima svoju ulogu i nedostatak bilo kog od njih može učiniti da ne budemo zadovoljeni ni nutritivno ni po pitanju zadovoljstva.

3. I NE ZABORAVITE – OD HRANE TREBA DA BUDETE SITI, ALI I DA U NJOJ I UŽIVATE!
Jedno ne isključuje drugo već međusobno sarađuju.

Ne možete sami? Tu sam ja, javite mi se za saradnju ovde.