Šta je intervalni post i da li treba da ga isprobaš?

Da li ste čuli za intervalni post?
U nauku je uveden da bi se dobio zaključak da li je povremeno restriktivno ograničavanje kalorija bilo efektnije u poređenju sa kontinuiranom restrikcijom. Naučnici su želeli da saznaju da li će neko ko jede 500 kalorija dnevno za 2 – 3 dana imati bolje rezultate nego onaj ko jede 1200 kcal dnevno.

Šta je zapravo intervalni post?

On podrazumeva ograničavanje unosa kalorija 1 – 3 dana nedeljno, dok se ostalim danima jede neograničeno.

1. Alternativni dan posta
Ovaj oblik posta je najviše proučavan i podrazumeva da jedan ili dva dana nedeljno ne jedete ništa (ili negde jedan obrok) dok ostalim danima jedete šta god želite.
Primer ovog posta jeste dijeta 5:2. 5 predstavlja broj dana kada jedete normalno dok u preostala 2 smete samo jedan obrok u danu kada se ispuni 25% potrebe za kalorijama.

2. Vremenski ograničen post
Ovo je “blaži” oblik i podrazumeva to da se određeni broj sati u toku dana ne jede ništa. Npr. ne jedete ništa 16 – 20 sati dok preostalih 4 – 8 smete da jede šta hoćete bez ograničenja.
Primer je dijeta 16:8 gde se uzdržavate od unosa hrane izmedju 20:00 i 12:00 što znači da bi vam prvi obrok bio ručak. Nema protokola koliko dana biste trebali ovako, ali mnogi preporučuju svakodnevno.

Sad kad znamo šta je, pređimo na prednosti i nedostatke.

 

PREDNOSTI

Gubitak kilograma
Da biste smršali, morate biti u kalorijskom deficitu, o tome sam već pričala ovde. Studije su pokazale da se uz isprekidani post podjednako dobro gube kilogrami kao i sa kontinuiranom restrikcijom.

Jednostavnost
Lako je primenljiv metod, ne zahteva nikakve posebne pripreme ni programe ishrane. Lako se uklapa u rutinu jer ne morate da vodite računa šta ćete jesti.

Više hrane u kraćem vremenskom okviru
Nekim ljudima više prija da puno pojedu za jedan obrok i kasnije budu mirni. Intervaln post može povoljno uticati na noćno prejedanje, prejedanje nakon posla i sl. jer ste dovoljno siti da ne posežete za hranom kao kod niskokalorijskih dijeta.

Sve ovo zvuči lepo, ali hajde da vidimo i nedostatke.

NEDOSTACI

Ograničena društvenost
Svi znamo da jelo nije samo unos hrane već i društvena aktivnost. Zamislite da ste navikli da idete sa kolegenicom na ručak na pauzi i sad više to ne možete. Pitanje je da li biste onda uopšte i išli kada već ne smete da jedete, samim tim uskraćujete sebi druženje. Ili čak i ako odete, koliko će vam biti prijatno?

Smanjena energija i produktivnost
Niko nije dobro raspoložen svakog trenutka, a tokom takvih faza nije neobitno da budete više gladni, nervozni… Samim tim i manje produktivni, posebno kada postoji i navika grickanja između obroka i kada ste pod stresom.
Kod isprekidanog posta je to još izraženije, pa se može desiti da budete bezvoljni, umorni, da nemate koncentraciju… Za one koji dosta rade to može biti jako loše jer će sve navedeno smanjiti vašu sposobnost da nešto uspešno odradite.

Opasnost od opsesivnog prejedanja
Kako se po nekoliko sati (ili dana) ne jede, ne bi bilo čudno da tada pojedete mnogo više kalorija nego što biste inače. To je onaj klasičan strah da ne ostanete gladni pošto znate da za koji sat nećete više smeti baš ništa.
Ni isprekidani post nema poentu ako niste u kalorijskom deficitu i takođe se možete vrlo lako ugojiti ako preterate.

Može biti opasno za neke ljude
Gladovanje definitivno nije za svakoga. Npr. može biti jako opasno za dijabetičare (masivni pad šećera u krvi je veoma opasan). Takođe, ljudi koji piju lekove zbog visokog krvnog pristiska mogu biti skloniji elektrolitskim abnormalnostima.
Ukoliko vam je loše kada dugo ne jedete i više vam prija da jedete češće, a manje ili ste pak imali problem sa nekim poremećajem u ishrani, ovo definitivno nije za vas. Kod onih koji se opsesivno prejedaju, to može samo još veći haos da napravi, kako u fizičkom, tako i u psihičkom smislu.

Gojenje
Naglo smanjenje unosa kalorija može dovesti do telesnog odgovora sa fiziološkim prilagođavanjem koje za posledicu ima dobitak kilograma nakon posta, što vam svakako nije cilj. Ova tvrdnja nije potvrđena jer nije bilo dugoročnih studija koje testiraju održivost ove dijete.
Ipak, i dalje je za većinu ljudi mnogo bolje da normalno jedu nekoliko obroka dnevno jer to stabilizuje nivo insulina i glukoze u krvi što sprečava prejedanje na kraju dana.

Ovakav način ishrane se smatra alternativom klasičnoj kalorijskoj restrikciji, ali je činjenica da nema dovoljno istraživanja koja će potvrditi efikasnost, ali i negativne posledice na duge staze.
Pre nego što se upustite u to, obavezno se konsultujte sa svojim lekarom i nutricionistom.

 

Uživajte do narednog čitanja

Nada 🙂

Poslednji članci