U prethodnom tekstu, pričali smo o tome kako navike funkcionišu, a u današnjem ću se potruditi da vam objasnim kako da to znanje primenite u praksi. Naravno, sve navedeno morate i primeniti kako bi imalo efekta, ali to već znate. 🙂

Važna stvar kada su u pitanju ishrana i treninzi (mada i sve ostalo) jesu OKIDAČI.

Upravo oni su poziv na akciju i od njih zavisi šta ćete odraditi. Kako to?
Tako što nam daju impuls, nagon… Oni nas prosto rečeno guraju da uradimo nešto.

Evo primera…

Oblačite stare farmerice i shvatate da ne možete da ih zakopčate. To je okidač da poželite da budete mršaviji.

Posmatranje tuđih transformacija, navodi vas da učinite isto.

Alarm koji ste podesili je okidač da uzmete da popijete čašu vode.

I tako dalje i tako dalje…

Naravno, ovo su samo primeri i neće svačija reakcija na tesne farmerke biti ista. Važno je da razumete suštinu okidača i prilagodite sve sebi. Ishrana je individualna stvar i tako je treba posmatrati.

Postoje različite vrste okidača i važno je da ih zapažate.

Okidač može biti recimo događaj, kao što je isprobavanje starih farmerica.

Može biti vreme, kada znate da završavate sa poslom u 3.

Zatim, lokacija. Ukoliko odete u poslastičarnicu, sigurno će vam se tamo jesti više slatkiš nego kod kuće. Štaviše, da ga niste videli, verovatno vam u tom trentku ne bi ni pao na pamet.

Ljudi misle da je preteško izgubiti kilograme. I često to misle nakon milion bezuspelih pokušaja, pa nije nimalo čudno ni neočekivano da tako razmišljaju. Štaviše, logično je.

I uvek krive nedostatak motivacije. Konstantno tragaju za istom i žale se jer je nemaju. Veruju da je njen nedostatak uzrok svh njihovih problema.

Kako bi samo smršali da imaju motivaciju… Kako bi samo trenirali redovno da im se uvek trenira! Ali je činjenica da motivacija nije ono na šta se treba oslanjati. Daleko od toga da bilo ko uvek gori od želje za treningom.

Isto važi i za planove ishrane. Uvek se nadaju da će sledeći plan biti pravi, da če raditi bolje… Ali neće, sve dok vi ne promenite i uvidite neke druge stvari. One koje utiču na vaše odluke.

Okidaci za ishranu

FOKUS

Uzećemo za primer grickanje nakon posla. Recimo, navikli ste da svake večeri nakon posla sednete ispred TV-a sa gomilom grickalica koje se već nalaze na stolu. Ispred nosa su vam stalno. I sad ste odjednom rešili da umesto toga vežbate nakon posla i prvo što uradite je da uzimate laptop kako biste gledali koje vežbe treba da radite.

Međutim… U tom trenutku vidite grickalice na stolu! Sve one grickalice u kojima ste do juče uživali dok gledate omiljenu seriju. Odjednom ideja o vežbanju prestaje da bude važna… Želite samo da uživate. I koliko god govorite sebi da ćete kasnije odraditi trening, kolike su šanse da ćete zaista to i uraditi? Da ne pričam o osećaju griže savesti koji se uvek aktivira u ovakvim situacijama.

Ovo je očekivana reakcija, grickanje nakon posla je vaša postojeća navika. Naviku vežbanja tek treba da stvorite.

Šta je ovde problem?

Problem je to što niste odradili sve što treba pre nego što ste rešili da vežbate umesto da grickate.
Sledeći put, nemojte kupiti grickalice ili ih makar sklonite sa vidnog mesta tako da ih uopšte ne vidite kada dođete s posla. Nemojte vežbati volju na taj način već dajte sve od sebe da vas spoljna sredina podržava, a ne “trenira volju”.

U ovoj situaciji, grickalice na stolu su bile klasičan okidač.

Činjenica je da je grickanje vaša sadašnja navika, ali da biste stvorili novu, u ovom slučaju je to vežbanje, morate da izmenite neke od postojećih.

Dakle, prvi korak u formiranju novih navika jeste da definišete koji su to okidači za stare.

Isti princip važi i ako su vam najslabija tačka slatkiši, prosto ih sklonite iz vidnog polja kad god ste u prilici. Iznendali biste se koliko puta ih ljudi jedu samo zato što su eto na stolu, u suprotnom se ne bi ni setili.

ŠTA JE VAŠ OKIDAČ?

Okidači su toliko individualni koliko je i ljudi na svetu. Naravno, postoje neki koji su česti (kao npr. ovaj sa grickalicama i slatkišima), ali kod vas najveći problem može biti nešto drugo.

Recimo, jedna od mojih klijentkinja ne voli da se meri odnosno svaki put se jako obeshrabri kada vidi da nije izgubila onoliko kg koliko je planirala. Kaže da nakon toga redovno pojede više nego što treba jer očigledno nije vredelo sve što je do sada radila kako treba.

Cifra na vagi nije jedino merilo napretka i ona to racionalno zna, ali ipak ima negativnu reakciju na to.

Okidač u njenom slučaju jeste merenje na vagi i apsolutno treba da ga izbaci. Napredak može pratiti i na drugi način (santimetar, po garderobi).

Važno je da znate svoje okidače kako uopšte ne biste dolazili u situaciju da pokleknete.

voce na stolu

UKLANJANJE OKIDAČA I POSTAVLJANJE NOVIH

Kreirajte sebi dan tako da bude nemoguće da ne dođete do cilja koji ste sebi zacrtali. Definišete okidače i dajte sve od sebe da ih uklonite ili se makar nosite sa njima tako da ne posegnete za hranom.

Jako je važno da pravite male promene umesto radikalnih i idete polako, korak po korak.

Kako uklanjate nepoželjne okidače, tako ubacujte nove, one koji će vam pomoći da stignete do cilja.

Kada sklonite slatkiše sa stola, stavite činiju sa voćem.

Kada sklonite grickalice, stavite sportsku opremu da vas čeka na kauču kada dođete sa posla.

Napravite sebi takvo okruženje da vas konstantno “podseća” gde ste krenuli.

Naravno da možete da ne pojedete jabuku i sklonite odeću za trening, ali… Kako biste se tada osećali? Da li ćete zaista dozvoliti sebi da imate taj osećaj griže savesti? Teško. 🙂
Previše ćete se osećati kao da odustajete. Mnogo više nego da vas jabuka nije čekala na stolu i odeća na krevetu.

TRENUTNE NAVIKE KAO OKIDAČI

Okidač može biti i događaj, ne samo sitnice poput slatkiša na stolu. Čovek je rob navika i sve što svakodnevno radimo su navike, ustajanje iz kreveta, pranje zuba, tuširanje, vožnja… Mi to ne primećujemo jer je prirodno da budemo na tom autopilotu, ali bi bilo jasno kada bismo analizirali.

Ono što je sada za vas važno je da vam uobičajene aktivnosti mogu poslužiti kao okidači za nove navike.

Recimo, svakog dana nakon pranja zuba odraditi 10 čučnjeva.

Čim sednete za radni sto, popijete čašu vode.

I tako stare navike, “vezujete” za nove.

Nemojte mi verovati, samo probajte. 🙂

Važno je da nove navike vezujete za stare koje imaju sledeće karakteristike:

* da su pouzdane. Recimo, svakog dana ćete prati zube, ali nećete svakog dana ručati u isto vreme i na istom mestu, pa ne možete vezivati ručak i trening. Ali taj isti trening možete vezati za tuširanje pre spavanja jer je to nešto konstantno i pouzdano.

* da su precizne. Kada kažete “Odradiću trening kada dođem s posla”, to može biti i odmah nakon posla i dva sata nakon toga. Zato je važno da precizirate (nesvesni deo uma to voli) i kažete ovako “Odradiću trening čim dođem sa posla, skinem odeću i operem ruke.” A kako vas odeća za trening već čeka na krevetu, sve je lakše. 🙂

* da se učestalost stare poklapa sa novom.
Ukoliko želite da trenirate tri puta nedeljno, to nećete vezivati za pranje zuba koje se odvija više puta dnevno, a kamoli na nedeljnom nivou. Ali, pranje zuba možete povezati sa nekoliko čučnjeva.
Sedanje za radni sto možete povezati sa pijenjem vode.
Grickanje šargarepe sa početkom serije. I tako dalje.

Vi sad definišite i smislite svoje primere. 🙂

* nova navika treba da se slaže sa starom.
Recimo da je ispijanje kafe vaše vreme za relaksaciju i odmor. Da li ćete onda vežbe povezati sa tim? Pa možete… Ali to nije to. Ne možete u isto vreme i odmarati i trenirati.
Ali možete staviti čašu vode uz kafu, to neće promeniti situaciju, a biće značajno.

SENDVIČ TEHNIKA

Nikome nije prijatno kada formira novu naviku, uvek je to izlazak iz zone komfora. Ali vi novu naviku možete staviti da bude ušuškana između dve stare 🙂 i na taj način smanjite pritisak.

Ponovo ću uzeti za primer jutarnju ili večernju rutinu jer su one najuniverzalnije.

Recimo da prvo perete zube, a zatim se tuširate, sada novu naviku stavite između dve stare.

Npr. operete zube, odradite 10 čučjeva, a zatim odete na tuširanje.

Pravi okidači će vas nesumnjivo dovesti do cilja i znatno olakšati čitav proces.

URADI SAD!

Džabe što ste ovo čitali ukoliko sada ne uzmete papir i olovku i postavite svoj plan.

Koje su vaše loše navike?
Koje nove navike želite da steknete?
Šta su vaši okidači za loše navike?
Šta bi mogli biti okidači za dobre?
Kako smanjiti loše okidače, a kako povećati dobre?
Sa kojom navikom ćete “povezati” nove?
Da li se te dve navike poklapaju po karakteristikama navedenim u tekstu?

Još niste uzeli papir? Šta čekate? Hajde… Brzo! :)))

NADA FITT PLAN ISHRANE