Dijabetes 29.10.2021.

Šta sve treba da znate o nekalorijskim zasladjivačima

Čini se da se svakog meseca u našim prodavnicama uvek pojavljuje novi dijetalni napitak ili nekalorijski zaslađivač, tvrdeći da ne samo da nudi sve prednosti svojih prethodnika, već nema ni jedan od nedostataka. U međuvremenu, teško je izbeći izveštaje koji tvrde da povezuju različite nekalorijske zaslađivače sa gojenjem, rakom i sličnim opasnostima.

Kako u takvim situacijama odvojiti činjenice od fikcije?

 

Izbor zaslađivača

Najčešći nekalorijski zaslađivači su supstance veoma intenzivnog slatkog ukusa. Koriste se u malim količinama da zamene slatkoću mnogo veće količine šećera.

Važno je pomenuti da se zaslađivači ne dele na veštačke i prirodne, kao što često možete čuti, već na kalorijske i nekalorijske. To je zapravo jedina validna podela.

 

Verovatno ćete prepoznati bar neka od sledećih imena uobičajenih nekalorijski zaslađivača:

* aspartam

* acesulfam-kalijum (Acesulfam-k, Ace-k)

* sukraloza

* ciklamat

 

Ali, da li je neki od ovih zaslađivača zaista bolji od ostalih – ili možda rizičniji? Hajde da razložimo šta stvarno istraživanje ima da kaže.

 

Zdravstveni benefiti

Glavna prednost nekalorijskih zaslađivača je da obezbede sladak ukus bez kalorija. Zamena rafinisanog šećera nekalorijskim zaslađivačima u ishrani može biti efikasan način da smanjite unos kalorija – što vam može omogućiti da umesto toga unesete nutritivno bogatu hranu za tu razliku u kalorijama. 

Ujedno upotreba nekalorijskih zaslađivača je odličan način očuvanja zdravlja zuba, jer su nekalorijski zasladjivači za razliku od šećera nekariogeni, što znači da ne doprinose razvoju karijesa. Još jedna dodatna zanimljiva stvar je da nekalorijski zaslađivači pored toga što su nekariogeni, oni mogu imati i anti – kariogeno dejstvo, zbog toga se recimo i nalaze u pastama za zube koje koristimo. Kada pijemo ili jedemo hranu koja sadrži šećer pH u ustima blago opada zbog povećanja kiselosti, dok nekalorijski zaslađivači imaju suportan efekat, omogučavaju ravnotežu pH vrednosti pljuvačke i samim tim deluju na smanjenje potencijalnih bakterija koje izazivaju karijes.  

 

Zdravstvena pitanja i bezbednost

 

 Aspartam

 

FDA je prvi put odobrila aspartam 1974. godine, u svetlu velike količine dokaza – iz laboratorija i klinika u SAD, kao i iz više od 90 drugih zemalja širom sveta i svi i su pokazali njegovu bezbednost za ljudsku ishranu.  

U probavnom sistemu, uz pomoć enzima esteraza i peptidaza, aspartam se u potpunosti razgrađuje, na metanol, fenilalanin i asparaginsku kiselinu i ne predstavlja nikakvu opasnost za naš organizam.

Za ljude rođene sa fenilketonurijom, retkom naslednom bolešću, aspartam može pomoći u stvaranju opasno visokog nivoa prirodne esencijalne aminokiseline fenilalanina – a postoje i neki dokazi koji ukazuju na moguću vezu između aspartama i migrenskih glavobolja. Ipak, za većinu ljudi, aspartam je uvek bio savršeno bezbedan.

 

Acesulfam-K

 

Ljudsko telo uopšte ne metaboliše Ace-k, tako da ne obezbeđuje kalorije – ali je 200 puta slađi od šećera. Jedan proizvod razgradnje ace-k je hemikalija poznata kao acetoacetamid, za koju se zna da je toksična ako se konzumira u veoma velikim dozama – ali količine acetoacetamida koje se nalaze u kašikama Ace-k su daleko ispod opasnih nivoa. Ipak, iako je mnogo istraživanja otkrilo da je Ace-k bezbedan za životinje, istraživanja na ljudima su još uvek retka.

 

Sukraloza

 

Iako se sukraloza pravi od šećera, ljudsko telo je ne prepoznaje kao šećer, tako da se ne metaboliše – što znači da ne daje kalorije. Većina sukraloze koju konzumiramo izlučuje se kao otpad – dok se još 11% do 27% apsorbuje u krvotok kroz gastrointestinalni trakt, uklanja se iz krvi preko bubrega i eliminiše kroz naš urin.

 

Prihvatljivi dnevni unos (ADI) za sukralozu je 5 mg/kg telesne težine dnevno, ali procenjeni dnevni unos tipične osobe je znatno niži od 1,6 mg/kg dnevno. Ispitivanja na ljudima uopšte nisu prijavila značajnije opasne efekte na sukralozu – ali slično studijama o aspartamu, neka istraživanja su otkrila vezu između unosa sukraloze i migrenskih glavobolja.

 
Ciklamat

Ciklamat je nekalorijski zaslađivač koji se sastoji od ciklamske kiseline i njene kalcijumove ili natrijumove soli. Čak 30 do 40x je slađi od šećera. Otkriven je 1937. godine na Univerzitetu u Ilinoisu, nakon slučajne kontaminacije cigarete derivatom cikloheksilamina.

Ciklamat se ne metaboliše u ljudskom telu, tako da ne daje energiju i zbog toga se smatra nenutritivnim zaslađivačem. Dosadašnja temeljna istraživanja su pokazala da je i ovaj nekalorijski zaslađivač bezbedan za upotrebu kod ljudi. Njega najčešće možemo pronaći u žvakama, pastama za zube i raznim suplementima koji sami po sebi imaju neprijatan ukus, a ciklamat ih zapravo učini prijatnim za upotrebu.

Još jedna od njegovih velikih prednosti je u tome što je stabilan i pri visokim temperaturama, te je idealan za pripremu slatkiša koji zahtevaju pečenje na visokim temperaturama. 

Baš kao i svi nekalorijski zaslađivači, pomaže vam da uživate u dobrom ukusu, bez dodatnih kalorija i sa smanjenim rizikom od viška kilograma, dijabetesa i raznih drugih oboljenja koja mogu negativno uticati na kvalitet vašeg života.

 

Upravljanje telesnom masom

Šta je sa efektima nekalorijskih zaslađivača na vaše planove za gubitak kilograma?

Većina kratkoročnih i dugoročnih studija na ljudima otkrila je da konzumacija nekalorijskih zaslađivača ne smanjuje unos energije kod ljudi koji su na dijeti – a randomizovana ispitivanja su otkrila da ljudi koji koriste ove zaslađivače umesto rafinisanog šećera mogu uspešno da smanje i svoju telesnu masu. 

 

Dakle, treba li biti zabrinut?

Za sada ne postoji naučno istraživanje koje dovodi u vezu korišćenje nekalorijskih zasladjivača sa bilo kojim oboljenjima.  Nekalorijski zasladjivači su odličan način da zadovoljite želju za slatkim, a da uz to ne brinete o dodatnom unosu kalorija. Najlakši načini na koje ih možete iskoristiti su da, kada su u pitanju pića, prednost date Zero napicima, ukoliko spremate slatkiše, pravite ih sa nekalorijskim zasladjivačima umesto sa šećerom, kafu, čaj, kakao i druge napitke, slobodno zasladite sa nekalorijskim zaslađivačem, a kalorije sačuvajte za nešto za vaš organizam korisnije. 

 

Uživajte do narednog čitanja

Nada 🙂

 

Reference: 

https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/20360796/

https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/3300262/

https://www.sciencedirect.com/topics/food-science/nonnutritive-sweetener#:~:text=Non%2Dnutritive%20sweeteners%20are%20substances,calcium%20salts%2C%20sucralose%20and%20neotame.

https://journals.sagepub.com/doi/abs/10.1177/2325160317719926?journalCode=aipa

https://www.sciencedirect.com/topics/pharmacology-toxicology-and-pharmaceutical-science/sodium-cyclamate

https://www.researchgate.net/publication/315969002_Non_Nutritive_Sweeteners_-_Current_Perspective

https://spectrum.diabetesjournals.org/content/25/2/104

FITT program uz koji najlakše i najefikasnije stižeš do željenih rezultata.

Ne savetujem vas kako da gladujete ili izbacujete liste namirnica iz ishrane, ne učim vas da kupujete šejkove ili preparate da biste postigli željeni izgled. Ne učim vas da je hrana zdrava ili nezdrava, kao ni dobra ili loša.

Učimo kako da na osnovu ličnih potreba, želja i ukusa sami sebi u budućnosti kreirate idealne obroke i vodite svoju ishranu na način na koji se najbolje uklapa u vaše potrebe.