Nutricionizam 01.10.2020.

Šta tačno treba da jedete?

Ukoliko ste poput većine žena, sigurno ste nekada bili na nekoj dijeti. Ne mora to nužno biti restriktivna, nezdrava dijeta, može biti i nutritivno kvalitetna, ali praćena načinom razmišljanja i ponašanja karakterističnim za nezdravu dijetu.

Ono što se danas naziva zdravom ishranom, često je primer poremećaja u ishrani ili makar puta ka tome.

Na šta se misli?

Pre svega, na količinu vremena koju provedete razmišljanjem o hrani, usklađivanjem svakog zalogaja sa propisanim, brojanjem kalorija, a zatim i izbegavanja socijalnih događaja jer se to ne uklapa u vaš plan.

Osnovna stvar koju bi trebalo da upamtite i kako da uočite razliku između pravilne ishrane i opsesije je sledeća: ISHRANA TREBA DA BUDE PRILAGOĐENA VAŠEM ŽIVOTU, A NE VAŠ ŽIVOT ISHRANI.

 

Sve što izlazi iz tih okvira bi trebalo preispitati, a posebno potrebu da u svakom momentu morate znati šta tačno treba da pojedete.

Razumem i da je danas toliko informacija o ishrani da više ne znate šta je ispravno. Nekada je konfuzno i za stručnjake u toj oblasti, a kamoli za nekoga ko samo želi da nauči osnove o ishrani. 😊

Današnji post posvećujem tome da vam najuopštenije ukažem na određene stvari koje treba da znate o ishrani kako biste mogli da joj pristupite u cilju očuvanja zdravlja, bez suludih pravila i strogih ograničenja.

Poznato vam je da mnoge nove teorije idu u korist fitnes industriji, kao npr. ona da ugljeni hidrati nisu dobri, da sprečavaju mršavljenje, zatim da su proteini i masti sjajni za mršavljenje, pa neki drugi tvrde da životinjske masti nikako nisu dobre i da je biljna ishrana najbolja i tako u nedogled. Da ne govorimo o dodatnim pravilima koji se tiču satnice i tvrdnji da bez praćenja toga ništa nema smisla, a kamoli da daje rezultate…

Nećemo se baviti nijednom teorijom konkretno, već svim onim što treba da znate kako biste sami razumeli besmisao svih teorija.

Dobra vest je da ne morate imati diplomu nutricioniste kako biste sve to znali. 😊 Biće dovoljno da znate osnove o makronutrijentima i njihovoj ulozi.

Kako bi naš organizam adekvatno funkcionisao, potrebni su nam makronutrijenti: ugljeni hidrati, proteini i masti, kao i mikronutrijenti (vitamini, minerali, antioksidansi).

 

UGLJENI HIDRATI

Ugljeni hidrati su osnovni izvor energije, oni nam pružaju energiju potrebnu za život. Prosti ugljeni hidrati se sastoje od monosaharida ili disaharida dok složeni u svojoj građi imaju 3 ili više saharida.

Prosti ugljeni hidrati se lako vare, brzo apsorbuju i dju brzu energiju, dok se složeni vare sporije, zbog količine vlakana koje sadrže pružaju stalni protok energije.

Sada kada znate koja je osnovna uloga ugljenih hidrata, ima li logike izbacivati ih?

Istina je da su našem organizmu potrebne obe vrste ugljenih hidrata, i prosti i složeni. Svaki ima svoje mesto.

 

PROTEINI

Ukoliko pogledamo sve moguće teorije, proteini su najzaštićeniji. Retko gde se pominju kao negativci, premda se u vegetarijanstvu oni životinjskog porekla prilično demonizuju.
Proteini se sastoje od aminokiselina i imaju važnu ulogu u izgradnji mišića.

Naš organizam ih ne može sam stvoriti i neophodno je da ih dobijamo putem hrane. Esencijalne aminokiseline se prvenstveno mogu naći u namirnicama životinjskog porekla, u mesu, jajima, mlečnim proizvodima, a zatim i u određenim biljnim izvorima (soja i proizvodi od soje, mahunarke, pečurke itd.).

Znači, ukoliko izuzmemo veganski način ishrane, sve ostalo ne isključuje proteine životinjskog porekla.

MASTI

Zatim, masti… Pre nekoliko decenija, masti su smatrane najvećim neprijateljima. Odjednom se pojavilo suncokretovo ulje, tačnije zejtin 😊 koji je predstavljen kao magična, zdrava zamena za životinjske masti. Naravno, u pitanju je rafinisano ulje za koje se danas zna da svakako nije zdravija opcija.

I danas ima toliko low fat namirnica koje se automatski smatraju nutritivno bogatim, samo zbog toga što imaju niži nivo masti u sebi. Istina je, kao i obično, negde između.

Masnoće su toliko značajne i esencijalne u našoj ishrani da je prava šteta da ih izbegavate, a evo i par bitnih uloga koje imaju po naš organizam:

  1. Daju nam energiju
  2. Da bi smo apsorbovali liposubilne vitamine (A,D,E,K) moramo unositi masti
  3. Štite organe, nerve, tkiva, a i imaju ulogu u regulisanju temperature tela
  4. Našim ćelijskim membranama trebaju masti kao zaštitna uloga, a i za rast novih zdravih ćelija.
  5. Masnoće učestvuju u regulaciji pravilnog rada hormona u telu
  6. Masnoće učestvuju u održavanju zdrave kose, kože kao i noktiju

Da li masti goje?

Same po sebi ne, kao što nijedna namirnica sama po sebi nema sposobnost da goji.
Ipak, činjenica je da masti imaju više kalorija od proteina i ugljenih hidrata, zbog čega se preporučuje da se povede računa o količini.
Ali to ne znači da su loše i da ih ne treba unositi, to što imaju više kalorija ih ne čini nužno lošim.
Štaviše, pružaju veću sitost od ostala dva makronutrijenta i važno je da ih unosite u određenoj količini.

Za raliku od nas koji umemo da budemo povodljivi, naš organizam zna šta mu je potrebno.

A potrebni su mu svi makro i mikronutrijenti.

Napravljeno je tako da može da radi kako treba, samo ukoliko su mu sve potrebe zadovoljene, u suprotnom će vas u nekom momentu alarmirati. Da li će to biti žudnja za onim što mu je uskraćeno, višak kilograma ili određeni simptom… Nešto će vas već obavestiti da nešto ne radite kako treba.

Vaš organizam želi balans, a ne strogu restrikciju.

I baš zato ne morate u svakom trenutku znati šta tačno „treba“ da pojedete jer za time nema potrebe. 🙂

Uživajte do narednog čitanja,

Nada 🙂

 

FITT Individualan plan ishrane uz koji najlakše i najefikasnije stižeš do željenih rezultata.

Ne savetujem vas kako da gladujete ili izbacujete liste namirnica iz ishrane, ne učim vas da kupujete šejkove ili preparate da biste postigli željeni izgled. Ne učim vas da je hrana zdrava ili nezdrava, kao ni dobra ili loša.

Učimo kako da na osnovu ličnih potreba, želja i ukusa sami sebi u budućnosti kreirate idealne obroke i vodite svoju ishranu na način na koji se najbolje uklapa u vaše potrebe.