Šta znači umerena ishrana?

Kad god neko želi da vam kaže da ne treba da držite dijetu, obično vas podseti da „samo“ treba umereno da jedete bez specijalnih režima.
Ipak, često niko ne kaže kako to izvesti, a neko ko se gojio i prejedao očigledno ne zna kako to da izvede.

Zato sam želela da vam današnjim tekstom to definišem i detaljnije pojasnim.

 

Šta je sa „zabranjenom“ hranom? Ne postoji ništa što ne smete pojesti do kraja života jer će vas ugojiti.
Ne postoji makronutrijent koji sam po sebi podstiče gojaznost.

Umereni ljudi jedu sve, ali se zna kada, kako i koliko.

Osnova ishrane je uvek zdrava hrana (sveže voće i povrće, meso, jaja, mahunarke…), a sa slatkišima i junk-om se zna mera.

Često od ljudi čujem kako se radnim danima hrane isključivo zdravo, a zatim za vikend jedu sve što radnim danima nisu smeli.
U teoriji, to zvuči okej, ali u praksi baš i ne.

Zašto?
Zato što ti ljudi tokom vikenda unesu ogromne količine nezdrave hrane, balans je u tom slučaju sve samo ono što bi trebao da bude.

Kada tome dodamo da većina nema predstavu šta koliko ima kalorija, dođemo do toga da za samo jedan obrok unesu ono što bi trebalo za ceo dan.

Pravi primer izbalansirane ishrane bio bi da čak i svakog dana pojedete nešto manje zdravo, uz ostatak nutritivno kvalitetnih obroka.
Par kockica čokolade nakon ručka koji podrazumeva piletinu i povrće ponedeljkom, mali burger za večeru uz krompiriće i salatu utorkom i sl.
To naravno nije pravilo, možete jesti ređe i srazmerno tome malo veće količine, samo sam dala primer kako bi to moglo da izgleda.

Poenta čitave priče je u tome da ne morate zauvek da se odreknete omiljene hrane da biste ostvarili svoj cilj. Ovo nije dobro samo po fizičko zdravlje, još bolje efekte ima i na psihu.

Navešću vam u čemu najčešće greše ljudi kada je umernost u pitanju, možda se negde pronađete. 🙂

MISLE DA JEDU UMERENO, A ZAPRAVO…

Skoro mi je jedna klijentkinja rekla kako joj nije jasno zašto ne može da smrša kad jede pretežno zdravu hranu, a slatkiše vrlo umereno. Kada sam ja pitala da mi navede šta tačno jede tokom dana, rekla mi je da za doručak obično uzme ovsenu kašu i voće kao i kafu uz to, za ručak pileću salatu, a za večeru grilovano meso i povrće. Odmah mi je bilo čudno jer uz takvu ishranu nema šanse da ne mršavi, pa sam joj rekla da zapisuje SVE što je unela u toku jednog dana. ispostavilo se da je kafa za doručak zapravo latte sa punomasnim mlekom, šećerom i šlagom preko, da je ovsena kaša kupovna, jako lošeg sastava i sa puno šećera, da je pileća „salata“ kombinacija pilećeg mesa, zelene salate, ali i slanine, majoneza i puno sira, a da je usput i zaboravila na kolačiće koje je pojela u gostima i malo čipsa koji je smazala da „počisti“ činije koje su ostale na stolu.
Kada sve ovo pogledamo, vrlo je jasno zašto ne mršavi (ne bi me čudilo ni da se dodatno goji). Većina namirnica u ovoj priči nije nutritivno najbogatija, a prilično je kalorična.
REŠENJE: Zapisujte nedelju dana apsolutno sve što pojedete i popijete i biće vam puno toga jasnije. Onda ćete znati na šta treba da obratite pažnju 🙂

JEDEM PREVIŠE SLATKIŠA!



Druga krajnost jesu oni koji smatraju da su slatkiši toliko štetni da se svaki put nakon nekoliko kockica čokolade osećaju krivim kao da su smazali 300 grama za užinu.
Svemu tome su doprinele dijete sa opsesivnim koontrolisanjem i odabirom hrane gde se samo od pogleda na šećer zaustavlja metabolizam i proces mršavljenja vraća na nulu, pa sad morate sve ispočetka. I onda kad ste već sve „zablokirali“, bar da se lepo najedete…

Ovde je veći problem psihičke prirode nego sa hranom, ali bi rešenje bilo slično kao i za prethodnu situaciju.
Vodite dnevnik i budite na kraju realni. Zasigurno se nećete ugojiti ukoliko je 80% vaše ishrane zdrava hrana, a 20% šta god želite.

KAD KRENEM, NE UMEM DA STANEM…

 

Koliko puta ste čuli da neko kaže da mu je lakše da uopšte ne jede slatko nego da pojede malo?
Da li vam se dešavalo da krenete sa namerom da pojedete 3-4 kockice čokolade, a zatim je slistite celu?
Ovo nije tako redak slučaj, posebno kod osoba koje su navikle da jedu veliku količinu hrane.

U ovom slučaju je dobro da pre nego što počnete da jedete, odredite količinu hrane koju ćete pojesti, a ostatak vratite na mesto. „Sakrijte“ od sebe 🙂
Mnogo je lakše da se zaustavite ako stavite dva keksa na tacnu nego dok vadite iz kutije za svaki zalogaj.
Takođe, ukoliko znate da će vam biti teško da odolite kada ste svesni da u zamrzivaču imate kilogram sladoleda, nemojte unapred ni da ga kupujete.
Kad vam se prijede, odite do radnje, kupite dve kugle i nema bojazni da ćete pojesti više nego što treba.
Naravno, gladni u radnju nikako, svi znamo kako se to obično završi 🙂

Kako da postanete umereni na način koji vama lično najviše odgovara?
Ne postoji univerzalni plan koji će za svakoga biti idealan. Fleksibilnost i odabir na osnovu ličnih preferencija je jedino trajno održivo rešenje.

Ipak, postoje neke stvari koje su zajedničke za sve.

NE POVEZUJTE EMOCIJE SA HRANOM I NE IDENTIFIKUJTE SE SA NJOM


Krivici, osećaju stida i sličnim emocijama nije mesto kod hrane. Hrana je hrana, bilo da je zdravija ili manje zdrava, to je i dalje samo hrana.
Cilj je da uživate i da razvijete zdrav odnos prema njoj, a ne da vam postane opsesija i dodatni problem.

Ovde sam detaljno pisala o pogrešnim uverenjima o ishrani i emocionalnom vezivanju za hranu.

HRANA NEĆE POBEĆI


Znate one situacije kada ljudi pojedu nešto što trenutno imaju iz straha da će propustiti priliku djer toga možda neće biti u narednom periodu?

Hrane će uvek biti, a vi nećete propustiti baš ništa ukoliko ne pojedete krofne koje je kolega danas doneo na posao.

VODITE DNEVNIK


Pišite šta jedete, ali i kako se osećate povodom toga. Da li vam određena hrana izaziva krivicu?
Kada ste skloni prejedanju, u kojim situacijama? Kako biste to mogli da rešite, da ne dolazite u takve situacije?

Vođenje dnevnika je oduvek odličan način za preipsitivanje i drugačiji pristup rešavanju problema.

USKLADITE SE SA SOBOM

Kao što sam već rekla, univerzalnog rešenja nema. Zato je bitno da dobro upoznate sebe kako biste znali šta najbolje radi za vas.
Ukoliko znate da vam je teško da pojedete svakog dana dve kockice čokolade, jedite je ređe, a malo više. Pronađite svoj način zbog kog ćete se osećati dobro, a ne kao rob hrane 🙂

Eto, to bi značilo biti umeren, nadam se da vam je sada malo jasnije 🙂

 

Uživajte do narednog čitanja

Nada 🙂

Poslednji članci