Voda – kada i koliko nam je potrebna

Znam da već znate koliko je voda važna, ali današnjim tekstom želim da vam pojasnim suštinu.
Kada čujete da je nešto važno i zdravo, proleti vam i ne uradite ništa po tom pitanju.
Kada tačno znate zašto je nešto važno, mnogo su veće šanse da ćete i preduzeti akciju 🙂

Najčešći problem koji može da vam se dogodi je da ne unosite dovoljno vode, a pod dovoljno podrazumevam onoliko koliko je potrebno vašem organizmu. Kada ne unosimo dovoljno vode (tečnosti) organizam možemo dovesti u stanje dehidratacije.

Šta se zapravo dešava kada dehidrirate?

Kada u telu vladaju normalni uslovi, razni mehanizmi čuvaju ravnotežu tečnosti i elektrolita.
Čak 45-50% telesne mase žene čini voda dok je kod muškaraca to 50-60%.
Locirana je u samim ćelijama, ali i oko njih.
Sadržaj elektrolita nije isti u samoj ćeliji i van nje. Natrijum, hlorid i bikarbonat su primarni elektroliti van
ćelije dok su unutar nje primarni kalijum, magnezijum i fosfat.
Ukoliko izlaz tečnosti premaši unos tečnosti, dolazi do neuravnoteženosti i dehidratacije.

Simptomi dehidratacije su sledeći:

žeđ
suvoća usana
umor i slabost
povišena telesna temperatura
mučnina
glavobolje
mišićni grčevi

Teška dehidratacija podrazumeva i:
povraćanje
taman urin
gubitak svesti
otkazivanje bubrega i jetre

U stručnoj literaturi definisana su tri različita tipa dehidratacije:

Izotonična – jednak gubitak vode i elektrolita
hipertonična – veći gubitak vode
hipotonična – veći gubitak elektrolita

Kada dođe do dehidratacije, smanjena je i distribucija kiseonika i hranljivih sastojaka što neminovno
dovodi do slabosti i povećane koncentracije toksina.
Telo štedi vodu tako što smanjuje aktivnost bubrega. Posledice svega navedenog su pospanost, slabost, umor, loše raspoloženje… I ovakva stanja ljudi često „rešavaju“ unošenjem prerađenog šećera i grickalica jer nisu
naučili da slušaju svoje telo. Neraspoznavanje signala žeđi i gladi je veoma prisutna kod većine ljudi.

 

Šta je sa vežbanjem?

Verujem da već znate da vam je tokom vežbanja voda još neophodnija. Povećana metabolička brzina
kontrakcije mišića zahteva veću isporuku hranljivih materija i kiseonika uz brže uklanjanje toksina i
topline iz tela.
Ukoliko želite da vaši unutrašnji organi i čitav organizam rade optimalno, unos tečnosti je
NEOPHODAN.
Kada znate da se vaše telo sastoji od 45-60% vode, vrlo je jasno zašto je toliko važno da je
dovoljno unosite.

Hajde da vidimo kako da vam to postane zabavna rutina, a ne mučenje i nalivanje na silu 🙂

Potreba za hidratacijom prosečne odrasle osobe jeste 2,6 litara dnevno.

Zvanična preporuka ACSM-a je da na svakih 23kg telesne mase unesete 1l vode. 

U proseku, 900ml ove količine će se konzumirati u ishrani i oko 300ml će biti dostupno unutar našeg tela
sa metaboličkom vodom. Da bi se obezbedila pravilna hidratacija, preporučuje se konzumiranje oko 1,5
litre vode dnevno.
To naravno ne znači da treba da sednete i popijete 1,5 l vode odjednom jer će u tom slučaju samo
protrčati kroz vas.
Idealno je da podelite na 6 – 8 manjih delova i raspodelite tako da nema klasičnog nalivanja.
Uzmite u obzir da se u unos tečnosti računa i kafa, razni napici, voćni čajevi, čak i voće i povrće koje je bogato
vodom.


Ukoliko nemate naviku da pijete dovoljno vode, postoje različite aplikacije koje vas mogu podsećati na
to, a uvek postoji i varijanta da čašu/flašu koju volite napunite vodom i držite je npr. na svom radnom
stolu. Tako ćete nesvesno početi da je pijete i vremenom će vam zaista i preći u naviku.
Stvorite rutine koje podrazumevaju čašu vode pre ili/i posle obroka, tokom obroka, pred izlazak napolje…
Kad god vi smatrate da će vam najviše prijati. Ukoliko imate decu, bilo bi korisno da ih tome naučite od
malena, onda će im optimalan unos tečnosti biti sasvim prirodan 🙂

I sledeći put kada vas zaboli glava ili osetite umor, pr nego što posegnete za kafom ili brufenom, popijte
jednu veliku čašu vode… Možda vam je baš ona falila 🙂

Uživajte do narednog čitanja

Nada 🙂 

Poslednji članci