tortilje

Vodič za tortilje

Ovim postom otvaram seriju postova u kojima ću vam pisati o određenoj grupi namirnica / proizvoda za koje primećujem da su prilično zastupljeni u upotrebi. Tako počinjem sa tortiljama. 🙂 Mnogo mojih prijatelja ih kupuje, koristi u pripremi raznih jela, iako ne mogu da lažem da i meni nisu ukusne, izbegavam ih iz razloga što po mom mišljenju nisu baš najzdravije, tako da u slučaju kada mi se jede neko jelo koje zahteva tortilje, uglavnom ih sama spremam.  Kod nas postoji samo jedan proizvođač tortilja, nekada su mogle da se nađu i uvozne Mission tortilje u Aroma marketima, međutim tamo ih već neko vreme ne viđam. Tako da nam izbor kupovnih preostaje samo na domaćem proizvođaču. Ove godine se, ako dobro zapažam, pojavila Fit tortilja, koja me je baš zagolicala da pogledam da li sa pravom nosi ime Fit tortilja. 🙂 Uvek mi proizvodi koji imaju te oznake “Diet” “Fit” “Fat free”  posebno privuku pažnju jer me mnogo ljudi pita, tj. kažu mi, pa zašto to nije zdravo piše diet na ambalaži. Kada sam bila mlađa i znatno manje vodila računa, tj. manje se obazirala i razumela u sastave proizvoda, priznajem, jela sam ih onako s vremena na vreme. Onda sam u jednom periodu umislila da su štetne, smeće hrana, dok se nisam nakanila da zaista ispitam šta se tačno nalazi u istim i koliko su dobre ili loše. 😀

Ako niste shvatili o kojim tortiljama konkretno pišem, evo o ovim 😀

tortilje kupovne

 

Prvo ćemo pogledati sastav i nutritivne vrednosti ove klasične regularne tortilje

IMG_5139

IMG_5140

 

IMG_5160

 

 

Sastav:

  • pšenično brašno
  • voda
  • bilno ulje –  na ambalaži ne piše koje tačno biljno ulje, tako da sam ja nazvala njihov call centar i dobila jednu finu devojku koja je zaposlena kao tehnolog u ovoj proizvodnji, i rekla mi je da je u sastavu suncokretovo i palmino ulje.
  • humektant – glicerol. Humektant je higroskopska supstanca koja se stavlja da bi održala vlagu namirnicama. Obično ima nekoliko hidrofilnih (obično hidroksilne) grupa. Humektanti se koriste i u proizvodnji plastike kao antistaička komponenta i u kozmetičkoj i u farmaceutskoj industriji. U prehrambenoj industriji se koriste da održe namirnice duže na policama prodavnica. Postoje prirodni humektanti, poput meda, a glicerol može biti veštački ili sintetički koji prolazi proces saponifikacije, izbeljivanja, destilacije da bi se dobio.
  • mešavina aditiva i drugih komponenti ( limunska kiselina, mono i digliceridi masnih kiselina). Mono i digliceridi masnih kiselina  – mogu biti biljnog ili životinjskog porekla, mogu se dobiti iz genetski modifikovanog kukuruza ili soje. Još uvek se ne zna tačan uticaj na ljudski organizam ali se smatraju bezopasnima. Telo ih razlaže i metaboliše kao bilo koje druge masti.
  • zgušnjivači: Guar-guma i karboksimetil celuloza, enzimski kompleks.  Guar guma (guaran) – prirodni polisaharid sastavljen od šećera galaktoze i manoze. Dobija se od zrna biljke guar koja raste u Pakistanu i Indiji. Koristi se kao zgušnjivač, stabilizator i emulzifikator. Nema preporučeni dnevni unos. Nus pojave pri malim količinama nisu poznate, ali u velikim količinama može da dovede do gasova i nadimanja, usled fermentacije od strane crevne mikroflore. Sličan uticaj kao kod nesvarivih polisaharida. Karboksimetil celuloza – dobija se od celuloze iz drveta i hemijskom modifikacijom. Sredstvo za zgušnjivanje, sredstvo za punjenje, hranljiva vlakna, sredstvo protiv zrudnjivanja, emulzifikator. Vrlo je rastvorljiva i može se fermentisati u debelom crevu. Velike koncentracije mogu da izazovu probleme sa varenjem kao što su nadimanje, konstipacija i dijareja. Takođe malo smanjuje nivo holesterola u krvi.
  • kuhinjska so
  • pšenični gluten
  • šećer
  • sredstvo za dizanje testa – natrijum hidrogenkarbonat- soda bikarbona, emulgator – mono i digliceridi masnih kiselina
  • konzervansi – kalcijum propionat i kalijum sorbat, enzimi. Kalcijum propionat je prirodna kiselina, konzervans, inhibitor plesni u pekarskim proizvodima. Proizvodi ga bakterija u debelom crevu i bakterije u sirevima. Nema nus efekata. Normalna masna kiselina prisutna u metaboličkim procesima u telu. Kalijum sorbat – kiselina koja služi kao konzervans protiv buđi i kvasca. Koristi se u kiselkastim namirnicama. Dozvoljena dnevna doza je 25mg po kg telesne mase. Može izazvati pseudo-alergijske reakcije kod nekih ljudi.  

Kao što možete i sami da zaključite niti je nešto posebno štetna namirnica ako se povremeno jede i u umerenim količinama, ali svakako da je daleko od zdrave namirnice. Opet je daleko bolje ako ste u mogćnosti da umesite sami tortilje. Ja ih gotovo nikada ne kupujem, uvek pravim svoje.

Bilo da jedete kupovne ili one koje sami napravite, ovo je hrana koja je nutritivno siromašna a kalorijski bogata. Tako da možemo je svrstati u hranu koja se jede povremeno. 

 

Nutritivne vrednosti

Prilično oskudno napisano, ali opet super je da ima bilo kakav info na ovu temu.

IMG_5161

 

Na neki način, lepo je što je istaknuto odmah na prednjoj strani da je pogodno za vegetarijance, za one koji to i jesu. Ali stvar je da se mnogi ljudi kače na ovakve sitnice, pa automatski misle, aha ovo je znači verovatno zdravo. Bez trans masti…

IMG_5162

 

Da vidimo sada Fit tortilje…

IMG_5142

IMG_5143

IMG_5144

Sastav:

Ove tortilje su napravljene od integralnog pšeničnog brašna. Sastav je identičan onim regularnim samo što umesto običnog, u sastavu je integralno brašno.

IMG_5163

Nutritivne vrednosti:

Ovde je tablica nutritivnih vrednosti malčice detaljnija.

Proizvod na 100g ima malo više kalorija nego regularne.

Duplo više proteina, što hajde može biti opravdanje Fit nazivu. 🙂 Kod masti imamo dodatni podatak o sadržaju zasićenih masti.

Kod ugljenih hidrata imamo podatak koliko šećera ima od ukupnih UH.

I na kraju imamo i sadržaj vlakana.

Tako da je ovaj proizvod donekle opravdao svoj naziv Fit. Ali da odmah razjasnimo, ovo nije proizvod koji treba da jedete da biste smršali, ne treba da jedete ako se bavite fitnesom, to Fit ne znači da je zdrav, već jeste malo bolja opcija od regularne tortilje, ali ne i od one koju sami umesite. 😉

Najviše sam ovaj post posvetila kao što sam i na početku napisala da pogledamo razliku između regularne i Fit tortilje, ali pokazaću vam i druge dve vrste tortilja koje sam pronašla u radnjama.

Corn tortilla

Probala sam ovu tortilju i meni se ne dopada, osećaj je kao da ima pesak.

IMG_5151

IMG_5152

IMG_5153

Opet, sastav većim delom isti kao regularna, samo što ima dodatak kukuruznog brašna.

IMG_5165

Nutritivne vrednosti iste kao kod regularne.

I na poslednjem mestu , čini mi se i najnoviji proizvod jeste ova slatka tortilja sa cimetom. Iskreno, ne bih da zvučim surovo ali mislim da je totalni promašaj.

Boje na ambalaži nisu privlačne, mene npr. karneri na haljini plesačice, asociraju na seckani ljubičasti kupus. 🙂

IMG_5147

IMG_5149

IMG_5155

Sastav je opet prilično identičan kao kod regularne, s tim što ima dodatak cimeta i malčice više šećera.

IMG_5164

Tablica nutritivnih vrednosti je kao i kod Fit tortilje detaljnija.

U odnosu na regularnu ima malo više proteina na 100g, svega 7.6g (regularna 5.1g).

Uglenih hidrata malo manje  56.7g (regularna 59.3g)

Ima podatak i za vlakna, ne znamo u odnosu na regularnu jer na njoj ne piše, ali u odnosu na Fit torilje ima malo manje 4.4g (Fit 6.3g)

Vrednosti su prilično zanemarljive, ali hajde da ih spomenemo. 🙂

To bi bilo to što se tiče kupovnih tortilja, nadam se da će vam koristiti ovaj post i da će vam biti smernica na šta treba da obratite pažnju, ako vas uopšte i zanima. Uskoro ću napisati i recepte za homemade tortilje, da ih možete spremiti sami.

Uživajte do narednog čitanja

Nada 🙂

 

NADA FITT PLAN ISHRANE