Zašto clean eating nije pametno rešenje?

Ekstremi su uvek bili primamljivi, pa ni ishrana nije izuzetak po tom pitanju. Sigurna sam da ste makar na instagramu nekad naleteli na hashtag #cleaneating koji je poslednjih godina postao prilično popularan. Šta clean eating zapravo podrazumeva?

Najkraće rečeno, podrazumeva isključivo unošenje namirnica koje su u potpunosti prirodne i napravljene od neprerađenih sastojaka. Ono što je posebno kritično u celoj ovoj priči nije samo to što te osobe jedu tu hranu već što oštro kritikuju i podsmevaju se svemu što izlazi iz navedenih okvira.

Pasta koja nije od celog zrna je nedopustiva, nije dovoljno prirodna i dobra i neko ko je opsednut takozvanom čistom hranom je zasigurno neće pojesti.

Sve te ideje potiču od kvazi superiornosti u ishrani. Ljudi su skloni čitanju etiketa i upoređivanju nutritivnog kvaliteta, da bi na kraju izabrali “pobednika”. Upravo taj pobednik je najbezbedniji, najzdraviji i tako dalje.
Nema ničeg lošeg u obraćanju pažnje na ono što se jede, ali kada su ekstremi u pitanju, tu uvek postoji neki problem.

OPASNOSTI OD “NEČISTE” ISHRANE

Kada kažem nečista, mislim na nutritivno siromašnu, praznu hranu. Njeno postojanje niko ne osporava i poenta ovog teksta nije da navalite na tortu, pojedete je pola i tako svaki put kad vam dođe. Činjenica je da postoje nutritivno siromašne namirnice koje ne treba da budu veći deo vaše ishrane već isključivo izuzetak i dodatak. Ukoliko pratite moj blog, sigurna sam da to već jako dobro znate.

Suština je u ravnoteži i balansu, ni u čemu drugom.

 

KOJA JE TO SUPERIRORNA HRANA?

Nedavno sam čitala neki članak o ishrani gde pseudo stručnjak govori o tome kako se krompir zbog svojih svojstava nikako ne preporučuje, dok je kinoa praktično božanska namirnica koja je ne samo idealna, već daleko iznad svih ostalih.

Znate li šta je ironično u celoj priči?

To što je krompir apsolutni pobednik ako gledamo nutritivne koristi. On je često na meti napada zbog glikemijskog indeksa, ali je ta teorija davno prevaziđena i stručnjaci koji se bave ishranom, to vrlo dobro znaju.

Da li to što je krompir dobar, znači da je kinoa loša?

Apsolutno ne. I ona ima svojih kvaliteta, poenta je samo da nijedna namirnica nije dobra / loša ili zdrava / nezdrava, bitan je samo KONTEKST.

Ono što je u biti “najsuperiornije” od svega jeste kombinacija namirnica i raznovrsnost u ishrani jer ćete samo na taj način uspeti da zadovoljite svoje nutritivne potrebe.

 

 

KAKO DA BIRATE ŠTA ĆETE JESTI?

Vaše lične potrebe, finansijske mogućnosti, svakodnevni život, zdravlje, kulinarske sposobnosti i ostalo treba da određuje šta ćete jesti, a ne fobije. Jer, cela ova priča sa “čistom” ishranom je proistekla iz straha od “nečiste” hrane.

Ukoliko imate u okruženju ljude koji se tako ponašaju, posmatrajte ih. Videćete da su stalno u nekom grču. A da ne pričam o tome da se na svim društvenim događajima nalazi hrana koju oni neće ni pomirisati. To svakako ostavlja svoje posledice, ako ne izbegavanje socijalizacije, neprijatan osećaj svakako.

Takođe, važno je naglasiti da se neće isto hraniti osoba koja ima celijakliju i prosto mora da vodi računa o ishrani na specifičniji način i recimo mlada, zdrava osoba koja je fizički vrlo aktivna. Potpuno isto važi za sva ostala stanja/bolesti.

Iz svh navedenih razloga, mnogo mi je draži termin pravilna, umesto zdrava ishrana. A jedan od osnovnih postulata pravilne ishrane je da bude deo života, a ne da se čitav život vrti oko toga šta ćete jesti.

Mentalno zdravlje je podjednako važno i nije rešenje da jedno bude superiorno, a drugo daleko iznad proseka. Nažalost, upravo to se dešava sa “čistom” ishranom.

Trudite se da održavate balans i ravnotežu, a ne da razvijate fobije od hrane. Baš nijedna vas sama od sebe i van kontekta neće razboleti! 🙂

 

Uživajte do narednog čitanja

Nada 🙂 

 

Poslednji članci

NADA FITT PLAN ISHRANE