Zašto je važno da ne odustaješ od sporta

Znam da mnoge od vas već polako hvataju bubice oko izlazaka, šminke, momaka i ostalih aktivnosti koje najmanje imaju veze sa školom ili treningom. Kada se samo setim svog tinejdž perioda sa svojih 15 godina, mama me traži po kraju da me vozi na ples a meni se najmanje tamo ide i želela bih da ostanem sa drugaricama i da pričamo i pričamo. Imale smo uvek bezbroj tema i ideja. Na kraju se svede  na to da me mama nekako ugura u kola i eto mene na treningu. Presvlačenje, obuvam svoje plesne cipelice, stigao je i partner, trener se javlja da kasni i da sami započnemo sa zagrevanjem. Ja onako mrzovoljna, bez nekog elana, ali opet radim to što treba da se radi. Uvek su mi misli na nekom trećem mestu. Završi se i trening, bude zanimljivo a nekada i dosadno, tako prolazi nedelja za nedeljom. I pitam se koji su moji ciljevi? Zašto idem na ovaj ples i kako mi on može biti od koristi kasnije?

Devojčice u pubertetu često odustaju od sporta, pokazuju istraživanja. Još gore, čak dve trećine njih smatra da im nije mesto u sportu, pokazalo je confidence and puberty wave  istraživanje koje je sproveo Always. 

Mama i tata dosta razgovaraju sa mnom i predstavljaju mi činjenice, podsećaju me zašto sam uopšte i počela da se bavim plesom, toliko godina je iza mene, zašto bi bilo šteta da odustanem, da prekinem sada to sve. Dok pričamo, ja shvatam koliko je ples deo mog života i kako ne mogu da zamislim da jednog dana ne plešem, ali opet mene iznova hvataju bubice koje me teraju i ubeđuju da odustanem.

Posmatram mog tadašnjeg partnera Nemanju, vidim ni on nije baš mnogo zaluđen našim treninzima. Imam utisak kao da i njega roditelji ubeđuju da ne treba da odustane.

Stiže i leto, letnji raspust, trenutak koji je bio prelomni da kažem sebi da definitivno ne želim više i da hoću da odustanem. Sve mi je to delovalo tako bezazleno, imam utisak da su se svi oko mene mnogo više potresali mojom odlukom nego što sam ja sama. Meni je sve bilo tako jednostavno i opušteno. Pa hej, sama pomisao da ne moram više na treninge nego da mogu da se sastajem sa drugaricama do mile volje je i više nego sjajno zvučala.

Celo leto sam uživala društvom, kreće školska godina, nešto mi fali, ali nisam sigurna da definišem šta. Prolazi vreme, moj ples je već samo  sećanje i uspomena, pitaju me drugi „Jel’  još uvek plešeš, kako je na plesu?“  ja shvatam da mi to pitanje izaziva emociju. Krivo mi je da kažem glasno da ja više nisam plesačica. Zamisli to, ja koja sam uvek bila hitra, mala zgodnica i puna energije, više ne plešem. Osećanja tuge postaju sve jača i sve više sam nesrećna što ja više stvarno ne plešem!

Nada Ples

 

Da ukratko objasnim onima koji nisu upućeni kako ples funkcioniše (sigurno se pitate, pa u čemu je problem, upiši se ponovo u školu?) Problem je što je to ples koji se igra sa partnerom. Kako je kod nas kultura takva da svako muško koje se bavi nekom igrom (ples, balet) je ženskast, tako je muških igrača jako, jako malo. I treba da budete prava srećnica da vam dodele partnera. Kada neko kao ja, tako ’ladno i olako odustane od svega, sigurno neću biti među prvim kandidatkinjama da mi se dodeli partner ili u krajnjem slučaju nema slobodnih i treba da se čeka. Onda je opcija, ili igraš u formacijama (što ja nikako ne volim) ili ideš na te neke grupne tečajeve i igraš neobavezno. Ja sam htela partnera za sebe i da imamo naše treninge i takmičenja. Baš kao nekad.

Prolazi vreme, ja sam starija i sve više bolno svesna svog poteza. Vreme čini svoje – da se kajem i da ne prođe dan da ne pomislim na ples. Ali tu nije kraj, sve vreme ja mozgam kako da se vratim plesu. Sledi veliki povratak plesnoj karijeri, jedno 5 godina kasnije. Završila sam gimnaziju, pošla na fakultet i kažem sebi ma hajde idem ja ponovo u plesnu školu, idem da posetim svoje trenere, da vidim ko je ostao od plesača a i možda se ukaže neki partner i za mene. Da li je to sreća, da li je to neka karma ili je stvarno ono da što žarko želiš na kraju i dobiješ ispostavilo se da postoji slobodan partner za mene. Mojoj sreći nikad kraja. Počinjemo Ivan i ja našu karijeru plesnog para Aurore. Ti treninzi su bili nešto neprocenjivo, nesvakidašnje. Pre svega Ivan mi je postao i ostao jako dobar i vredan prijatelj. Tada imam utisak kao da konačno plešem baš onako svim srcem. U svakom trenutku znam zašto sam tu, šta želim i zašto jedva čekam novi trening. Naravno zrelost je tu došla do izražaja, tako da nema više dilema i preispitivanja.

Nada Ples

 

Ples me je naučio mnogim stvarima i oblikovao je moju ličnost

Pre svega stekla sam divna prijateljstva i imali smo predivna druženja. Svi smo bili  na neki način različiti ali ono u čemu smo bili isti je bila ljubav prema plesu. Radovali smo se pobedama, delili uspehe i padove jedni sa drugima. Najbolje smo se razumeli među sobom. Onaj osećaj kada nažuljamo stopala od dugotrajnih plesnih treninga pa celo leto idemo sa flasterima i ranicama na stopalima, to samo plesač razume.

Ples je bio i ostao sastavni deo mog života, to je kao kada svako od nas ima potrebu da svakodnevno obavlja neku aktivnost, tako je za mene ples. Nešto što je sastavni deo mene. U periodu života dok nisam plesala, sada kada vratim sećanje, bila sam nepotpuno srećna. Ne mogu da kažem da sam ispaštala svakim danom, ali mogu sa sigurnošću da kažem da sam pri pomisli ili pri pomenu plesa osećala nelagodnost u telu. Pitam se samo, gde bih danas bila da možda nisam pravila dugu pauzu. To je odgovor koji nikada neću saznati, a i ne moram.

Sekunda moje odluke je bila presudna. Ja sam svoju grešku donekle ispravila što sam se plesu kasnije vratila. Bitno je da radim ono što volim i što mene čini srećnom i potpunom. Osećaj da sam deo tima plesne škole, osećaj da tamo imam mnogo novih i dragih prijatelja, osećaj kada plešemo i podijum je samo naš. To je nešto što ja ne mogu da opišem mojim prijateljima koji se nikada nisu bavili sportom.

Ples mi je pomogao da na pravi način upravljam svojim ciljevima. Znam vrlo dobro kada nešto želim da postignem, moram na tome i da radim. Rezultati ne dolaze preko noći.

Nada ples

Pitaju me mnogi danas, kako imaš tako lepu liniju i držanje. Ja se samo osmehnem, odmahnem rukom i kratko i jasno pa to je od plesa. Sve je od plesa. Moje zadovoljstvo, moji uspesi, moja prijateljstva, druženja, putovanja. Moj odnos prema telu, prema zdravom načinu ishrane. Sve je to duboko ukorenjeno u meni još iz detinjstva. Ples je mene oblikovao, oblikovao je moju ličnost. Vidim svet oko sebe kroz pokret i muziku. Kada me uhvati neraspoloženje, uvek imam terapiju. Zatvorim se u prostoriju sa ogledalom, pustim muziku i plešem. Mogu tako da provedem sate, ali naravno uvek me čekaju obaveze koje se neće same od sebe rešiti, tako da je vreme za ples ograničeno. A ono kao možda i najvažnije jeste upravo ovaj blog FITT koji duboko u osnovi ima i podlogu profesionalnog sporta. Da se nisam bavila plesom, da se nisam nakon pauze vratila i posvetila tome istinski i svim srcem, možda danas FITT-a ne bi ni bilo. Uz ples, izgradila sam zdrave životne navike, koje su deo mene i neizostavan deo mog dnevnog rituala. Moja ljubav prema sportu i aktivnom načinu života mi je dala novu dimenziju, da od svega toga napravim i posao. I tako danas postoji blog FITT koji je moj pravi posao. Radim ono što volim, ono što me ispunjava i zapravo i ne osećam se da radim, već se osećam kao da se zabavljam. Od svega što volite pa i od sporta možete napraviti vaš posao i živati u tome.

Ono što želim da vam kažem i da vas posavetujem jeste da ma koliko vam bilo teško i mučno na treninzima, ma koliko mislile da ne pripadate sportu ili da je to samo za dečake, ne treba da odustajete. Hej pa zamisli samo toliko godina posvetiš treninzima i samo jedan trenutak odluke može te voditi kajanju. Ovo sve ima smisla ako zaista treniraš ono što voliš i ako se osećaš da pripadaš tome, makar i malenim delom. Ne dozvoli da te kompleksi ili neka nesigurnost poremete. Još manje ne dozvoli da te komentari drugih sputavaju da radiš ono što voliš i u čemu uživaš. Pogledaj samo primer naše Milice Mandić, da li bi ona bila sada tu gde jeste da je odustala?

Možda bi želela da imaš više vremena za druženje, ali veruj mi da uvek ima vremena za sve, samo je potrebno da upravljaš prioritetima. Društvo će uvek biti tu, ali sport i škola su nešto čemu je isto tako važno da se posvetiš kako bi jednog dana bila uspešna i zadovoljna. Čak i da želiš da odustaneš od profesionalnog sporta, nemoj da odustaješ od vežbanja. Fizičko vežbanje je od ključnog značaja za pravilan rast i razvoj. Oblikuješ svoje telo, gradiš odnos prema zdravom načinu života, obraćaš pažnju na ishranu i to je sve deo tebe. Radi na sebi uvek, nemoj da prestaješ, pronađi ono u čemu uživaš i samo guraj, biće teško, želećeš da odustaneš, možda će i boleti ali samo idi napred. Ne dozvoli da staješ, jedan minut pauze može da potraje 5 godina kao kod mene. Sve može da se ispravi i popravi ali vreme je nenadoknadivo. Karijera sportiste, zavisno i od sporta je do nekih 30-35 godina. Negde je i do 25. godine. Ne dozvoli da ti posle bude žao što nisi iskoristila svoje vreme!

U toku je  kampanja Igraj i dalje  #KaoDevojka, kojom Always ohrabruje devojke da nastave da se bave sportom. Ja  želim svojim primerom da vam pokažem koliko je važno da ne odustajete od sporta, bilo da se bavite njime rekreativno ili planirate da vam to bude profesija.

Milica Mandić naša tekvondistikinja i zlatna Olimpijka, podržala je kampanju Igraj i dalje #KaoDevojka, želeći da svojim primerom utiče na devojčice da ne napuštaju sport. Pogledajte inspirativan video o njenom putu ka uspehu.

 

Zato želim sve da vas pozovem da istrajete, da se bavite kojim god sportom da poželite i da nastavite da igrate #KaoDevojka. Sport će vam samo pomoći da izgradite samopouzdanje, da budite čvršće, upornije, svesnije, svoje.

[su_heading]Obećajte da ćete nastaviti da se bavite sportom![/su_heading]

Ako želite da se uključite u kampanju i da motivišete i druge da učine isto, na stranici KaoDevojka postavi sliku sebe kako se baviš sportom, i dobićeš fotografiju sa specijalnim #KaoDevojka bedžom. Postavi je kao profilnu sliku ili podeli na društvenim mrežama, kako bi promenila pravila i ohrabrila devojke da se bave sportom.

 

Blog FITT je deo kampanje „Igraj i dalje #KaoDevojka“

online fitnes coaching

About The Author