Jedna od čestih navika u našoj kulturi jeste upravo slatkiš nakon ručka. Retko ko samo ruča i skloni se, često je tu ono „da se zasladim“. A ponekad to zaslađivanje bude kalorijski jače od celog ručka.

Zašto se to dešava?

Prvo ću vam postaviti pitanje, nakon kog obroka se to dešava?
Da li vam se jede slatko nakon doručka?

Većini ljudi ne. Uglavnom su to ručak i večera, zato što ste tada NAVIKLI da se zasladite, za razliku od recimo doručka. Vaš organizam je NAVIKAO da dobije slatko i zato smatra da obrok nije gotov dok se ne pojede slatkiš.

Kada unesete šećer, naš mozak oslobađa serotonin, hormon sreće i vi se tada osećate dobro. Takođe, energija vam je na višem nivou i očekivano je da će tu naviku želeti da održi.


Dobra vest je da se navike menjaju. A vi možete svoj mozak „odvići“ od toga da očekuje slatkiš nakon ručka.

Evo mojih predloga kako biste mogli to da uradite.


ODLAGANJE

Neću vam reći kako treba da se odreknete slatkiša, znate da ne volim takav način.
Međutim, jedan trik bi mogao da pomogne.
Dozvolite sebi slatkiš, ali tek nakon sat vremena.

Velike su šanse da ćete i zaboraviti na njega, da vam se više neće jesti. Ukoliko pak žudnja i dalje postoji, zasladite se, samo vodite računa o količini.

Nekima pomaže i da odmah nakon obroka popiju čašu vode.




Suština ovog trika je odlaganje zadovoljstva zato što žudnja uglavnom traje vrlo kratko. Ona je kao talas, dođe i prođe, dođe i prođe… Pokušajte i javite mi da li uspeva kod vas! 😊


ISTRAJNOST



Može se desiti da nedeljama i dalje osećate žudnju i nakon sat vremena. Pokušavajte i dalje, suština je u istrajnosti, u konstantnom ponavljanju, pa će u jednom mometu početi da se menja.
Ukoliko ni nakon nekoliko nedelja ne uspeva, pokušajte da slatkiš zamenite voćem ili povedite računa o samom glavnom delu obroka, malkice jedite manje, da ostane kalorijskog lufta za taj slatkiš. 😉

I upamtite, da je lako povratiti kontrolu nad hranom, svako bi je imao. Zato budite strpljivi sa sobom i prihvatite da proces traje. 😊 :*