zavisni od šećera

Zavisni od slatkiša?

zavisni od šećera

Da li možete da kažete za sebe da spadate u grupu ljudi kojima dan ne može da prođe a da nisu pojeli nešto slatko, makar to bila štangla čokolade? Mislite da bez šećera ne možete da živite i osećate veliku krivicu zbog toga. Na sve strane svi bruje o tome kako je šećer jako štetan za zdravlje i kako će nas konzumacija istog zdravstveno upropastiti.

Šta je danas šećer?

Bela smrt? Slatki otrov? Skriveni sastojak koji nas goji?

Šećer je prvi na crnoj listi sastojaka koji nas ubija.

Pre svega da li šećer goji? Ne! Goji se od povećanog kalorijskog unosa. Da li je šećer štetan? Zavisi. Ukoliko se unosi u normalnim preporučenim količinama i posebno kod aktivnih ljudi ne predstavlja  štetnu namirnicu, dok kod onih manje aktivnih, pogotovo sa nekim metaboličkim poremećajima, nije baš rado viđen gost u obrocima.

Kažu da je šećer jako štetan za zdravlje. Sve u prevelikoj količini ima loš efekat na nas. Tako da to jeste gruba konstatacija, ali se smatra da donekle ima smisla jer ga u današnje vreme unosimo veoma mnogo, a da nismo ni svesni. Počevši od proizvoda za koje vam ne bi palo na pamet da imaju šećer u sastavu. Neki od tih proizvoda su: većina muslija u kutijama, granola, proteinske i druge žitne čokoladice, voćni jogurt, kečap, mnogi hlebovi (posebno oni fancy pakovani), salatni prelivi, alkoholna pića kao i mnogi drugi, donekle većina proizvoda je obogaćena baš šećerom.

Ima li razlike među šećerima?

Vrste šećera

Između žutog, belog i smeđeg šećera, kao i meda ili javorovog sirupa, u pogledu dejstva na organizam nema razlike. Ako koristite šećer onda kupujte slobodno beli, nemojte da bacate novac za žuti ili smeđi jer nema nikakve razlike. Mnogi recimo smatraju da med nije šećer i da mogu da ga jedu u neograničenim količinama jer je zdrav, a njegov sastav je sledeći: 80% šećer (fruktoza + glukoza) , 18% voda i 2% minerali, vitamini, polen i proetin. Isto je i sa suvim voćem i sa popularnim kolačićima od istih jer iako nema klasično dodatog belog šećera ima ga i te kako baš u tom suvom voću. Pa tako recimo urma je čest sastojak upravo tih vegan-zdravih kolačića a znate li da na 100g urmi ima 63g praznih kalorija, tj. šećera. A domaćice se oduševjajvaju kako nema potrebe dodavati šećer kada idu urme u recept, ili su preserećne što su konačno otkrile zdravu poslasticu bez šećera. 😀  Suvo grožđe ima 60g šećera, smokve nešto manje oko 48g.

To što je nešto prirodno ne mora nužno da znači da je ultra zdravo i da nije štetno.  Tako da pamet u glavu i vodite računa o količini unosa hrane, jer šećera kao što vidite ima svuda! 😀

Da li postoji pametna opcija? 

Sve zaslađivače delimo na kalorijske i nekalorijske.

Kalorijski su sledeći: beli, smeđi, žuti, braon šećer, med, javorov sirup, malteks… Dok su nekalorijski: aspartam, ciklamat, glikozoid stevia, eritritol… Mnogi nutricionisti danas, preporučuju upotrebu baš ovih nekalorijskih zaslađivača. Ukoliko se odlučite da ih koristite, preporuka je da se koriste oni koji su već duže godina na tržištu, koji su prošli više kontrola, u odnosu na one koji su se pojavili u skorije vreme. Konkretno dajte prednost aspartamu u odnosu na steviju.

Ovo ne znači da je beli šećer smrt i da se ne sme jesti. Samo treba smanjiti količinu, jer jedemo ga isuviše kroz razne proizvode.

 

Da li je šećer zaista toliko loš? 

Kada posmatramo nutritivnu vrednost šećera možemo reći da jeste namirnica koja baš i nije posebno vredna. Ali to naravno ne znači da će nam naneti veliku štetu ili da će nas gojiti, sama po sebi. Svakako jeste vrlo jasno i dokazano da ukoliko se vaša ishrana zasniva na visokom unosu šećera, a još i ako niste posebno aktivni, nesumnjivo neće delovati povoljno na telo, kako na samo zdravlje tako i na kompoziciju istog.

Sa druge strane imamo zdravu hranu, poput voća koje u sebi sadrži šećer. Jadno voće je već par godina na tapeti loše namrinice upravo radi toga jer i sadrži šećer.  Ionako spadamo u nerazvijene zemlje po statistikama u vezi sa ishranom omladine pa i starijih i jako je poražavajuće što je unos voća i povrća kod 98% omladine na niskom nivou. Pa nam se onda pojave pseudostručnjaci koji zagovaraju da voće treba komplet izbaciti. Tačno je da u voću ima šećer, ali ima i dijetnih vlakana, ima i vitamina kao i minerala. 😉

 

Kako da se oslobodite zavisnosti?

Šećer sam po sebi ne izaziva zavisnost. Ono što stvara zavisnost je određeni proizvod koji pored šećera ima i masti ( najčešće one nezdrave) soli, aditive i pojačivače ukusa, upravo to izaziva zavisnost. Jel vam nekada padne na pamet da uzmete kašiku i jedete beli šećer? Ili vam pre padne na pamet da tu kašiku uronite u nutellu ili vam padaju na pamet slatkiši, sladoledi, kolači, torte?

nutella kašika

E sad sledeće, sigurno postoji doba dana u koje ste inače navikli telo na dozu slatkog i kada dođe to doba ukoliko nešto ne pojedete vi osećate blagu slabost. Da se to ne bi događalo, tj. da sve to bolje kontrolišete evo par saveta šta treba da uradite.

Uključite proteine u svakom obroku.

Protein je namrinica koja se duže vari, i samim tim duže ćete osećati sitost nakon tih obroka. Pokušajte da jedete više mesa, ribe, jaja kao i mlečnih proizvoda.

Više dijetnih vlakana

Kao i proteini i dijetna vlakna pružaju osećaj duže sitosti, tako da u tom slučaju dajte prednost voću koje ima manje šećera, žitaricama celog zrna, mahunarkama, kao i svom povrću.

Ne izbacujte šećer kompletno

Ako je vaše vreme za užinu došlo i ono je do sada značilo jedan snickers ili limenka soka, probajte da pojedete nešto malo kompleksnije, pripremite smoothie ili pojedite salatu sa izvorom proteina i masti, ako ste jeli voćnu salatu, onda možete uzeti jednu voćku i uz nju šolju jogurta ili parče nekog sira, kuvano jaje…

Fizička aktivnost

Kada jedemo slatko naše telo luči hormone sreće koje nam i daju senzaciju zadovoljstva. Fizička aktivnost ima isti efekat, tako da ako je uvedete u svoj nedeljni raspored makar tri puta nedeljno, sigurno ćete uticati na to da ne popravljate raspoloženje samo slatkišima. 😉

Koliko šećera nam je potrebno?

Ovo je naravno vrlo individualno i zavisi od potrošnje kao i uopšte kompozicije dijete. Neki opšti vodič kaže da šećer treba da čini oko 10-15% od ukupnog kalorijskog unosa, kao i 30% od ukupnog unosa ugljenih hidrata.

Najbitnije je da zapamtite da što ste više fizički aktivni, to više možete sebi dozvoliti unosa šećera. Prosečna osoba treba da povede računa o unsou šećera i da se potrudi da ga smanji, ali svakako da nije neophodno da idete na režime ishrane koji potpuno izbacuju šećer iz upotrebe.

Sve je zapravo stvar u količini unosa. Ako se dijeta bazira na unosu 80-90% nutritivno bogate hrane i ako ostalih 10-20% unosite čak i beli šećer ili klasične slatkiše (a pod uslovom da ste fizički redovno aktivni) to se može nazvati zdravom ishranom.

Ako mislite da imate lošu ishranu, ako nista zadovoljni trenutnim fizičkim izgledom kao i formom, probajte mesec dana da budete korisnik FITT aplikacije, u kojoj dobijate plan ishrane i treninga prilagođene Vašem trenutnom stanju i željenim ciljevima. Više o programu pročitajte ovde.

 

Kako se vi borite sa slatkišima?

Uživajte do narednog čitanja

Nada 🙂